Generacija koja ne želi ni brak ni decu: Zašto mladi odustaju od onoga što je njihovim roditeljima bilo nezamislivo?

U Južnoj Koreji ovaj fenomen dobio je i svoje ime – „sampo generacija“, odnosno generacija koja je odustala od tri stvari: ljubavnih veza, braka i roditeljstva. Termin je nastao kao opis društvene pojave među mladima koji smatraju da su tradicionalni životni ciljevi postali previše skupi, zahtevni ili jednostavno nedostižni. Ali iza odluke da se nema partner, brak ili dete često ne stoji jednostavno pitanje „da li žele porodicu“. Mnogo češće je pitanje: „Da li uopšte mogu da je priuštim?“

Sve više mladih širom sveta preispituje tradicionalni „redosled“ odraslog života: ne žele da biraju između karijere i porodice, ali istovremeno osećaju pritisak da budu uspešni na oba polja, dok ih društvene mreže svakodnevno bombarduju slikama savršenog života, a mnogi se zbog ekonomskih razloga još dugo ne osamostaljuju.

Kada porodica više nije „sledeći korak“

Generacije roditelja današnjih mladih odrastale su sa idejom da će se, kada dođe pravo vreme, zasnovati porodica. Nije se mnogo razgovaralo o tome da li je moguće živeti drugačije: brak i deca bili su deo očekivanog životnog puta. Za današnje mlade taj put izgleda mnogo komplikovanije. Visoki troškovi stanovanja, nesigurnije zaposlenje, dugo radno vreme, studentski dugovi i cena podizanja deteta samo su neki od razloga koji utiču na odluku da se brak i roditeljstvo odlože ili potpuno izostave. U Južnoj Koreji se, prema analizi ovog fenomena, ljubav, brak i deca za deo mladih više ne doživljavaju kao nešto što se podrazumeva, već kao životni izbor koji zahteva veliku ekonomsku i emocionalnu sigurnost. I upravo tu nastaje velika generacijska razlika.

Možda vas zanima

Trećina mladih nikada nije bila u vezi: Zašto nova generacija sve češće bira samački život?

Država pomaže mladima da se skuće: Do 1,5 miliona dinara bespovratno za kuću, blizu 18.000 ljudi već dobilo svoj dom

Nije svaki pad koncentracije lenjost: Kako prepoznati depresiju i anksioznost kod studenata

Nije stvar samo u tome da „mladi neće decu“

Kada se kaže da nova generacija ne želi brak ili decu, lako je upasti u zamku pojednostavljivanja. Nisu svi mladi koji odlažu brak protiv porodice. Nisu svi koji ne žele decu sebični. I nije svaka odluka da se ostane sam posledica straha od obaveza. Kod dela mladih odluka je povezana sa osećajem da je cena tradicionalnog porodičnog života previsoka, i finansijski i lično.

Posebno se govori o ženama, koje se suočavaju sa dodatnim pitanjem: šta će se dogoditi sa njihovom karijerom kada postanu majke? Ako se od žene istovremeno očekuje da bude uspešna na poslu, vodi računa o domaćinstvu i bude potpuno posvećena deci, razumljivo je zašto neke mlade žene preispituju model porodice koji su nasledile. To ne znači da odbacuju ljubav ili roditeljstvo. Neke jednostavno ne žele da prihvate model u kojem najveći deo tereta porodičnog života automatski pada na njih.

Od „sampo“ do „N-po“ generacije

Ono što je počelo kao odustajanje od tri životna cilja vremenom je dobilo i šire oblike. Pojavili su se izrazi za mlade koji, osim ljubavi, braka i dece, odustaju od kupovine nekretnine, društvenih odnosa, karijere ili drugih tradicionalno očekivanih životnih ciljeva. Na kraju se ustalio izraz „N-po generacija“, gde „N“ označava neodređen broj stvari od kojih se odustaje. Ideja je jednostavna: ako je toliko toga postalo nedostižno, zašto bi se mladi i dalje trudili da žive prema pravilima koja su važila za njihove roditelje?

A gde su u svemu tome deca?

Ovo je možda najzanimljivije pitanje za roditelje. Jer kada danas čujemo da neko ne želi decu, često prvo pomislimo: „Promeniće mišljenje kada odraste.“ Ali možda se upravo tu nalazi najveća promena. Mlada osoba koja odrasta u svetu u kojem vidi koliko su roditelji umorni, koliko košta stan, vrtić, hrana, škola, aktivnosti i sve ono što prati odrastanje deteta, može roditeljstvo da doživi ne kao prirodan sledeći korak, već kao ogroman rizik.

Istovremeno, društvene mreže su donele i potpuno novu sliku života. Mladi danas mnogo više vide različite načine na koje ljudi žive: sami, u partnerstvu bez braka, bez dece, sa decom, u zajedničkim domaćinstvima ili potpuno drugačije od svojih roditelja. Izbor je postao širi. A kada postoji više izbora, ono što je nekada bilo „normalno“ više nije jedina opcija.

Šta ova priča znači za roditelje?

Možda najvažnija poruka nije da „mladi više neće decu“. Mnogo je zanimljivije pitanje zašto je roditeljstvo prestalo da izgleda kao prirodan i dostižan deo odraslog života. Za roditelje današnje dece ovo može biti važan podsetnik. Naša deca neće nužno želeti isti život koji smo mi želeli. Možda neće želeti brak. Možda će želeti decu kasnije nego mi. Možda će potpuno drugačije organizovati posao, porodicu i partnerstvo.

I možda je naš zadatak manje da im unapred odredimo šta bi trebalo da žele, a više da ih naučimo da donose svoje odluke – odgovorno, slobodno i bez osećaja da moraju da ispune tuđa očekivanja. Jer porodica nije samo forma. Nije ni venčani list, ni kuća, ni broj dece. Porodica je odnos ljudi koji žele da budu tu jedni za druge. A način na koji će je naše društvo sutra stvarati možda će izgledati potpuno drugačije od onoga što danas možemo da zamislimo.

Izvor: Mondo.rs