Poslodavci zapanjeni, mame zovu da pregovaraju o plati: Generacija Z sa roditeljima dolazi na razgovore za posao

Nekada su roditelji pomagali deci da pronađu prvi posao, sastave radnu biografiju ili se pripreme za nezgodna pitanja na razgovoru sa poslodavcem. Danas, međutim, pojedini odlaze korak dalje – kontaktiraju kompanije, pojavljuju se na razgovorima za posao, pa čak i pregovaraju o plati svoje odrasle dece. Ovaj fenomen dobio je naziv „karijerno kopilotiranje“, jer roditelj više nije samo podrška iz pozadine, već postaje aktivni učesnik u procesu zapošljavanja. Istraživanje platforme za karijerne usluge Zety, sprovedeno u januaru 2026. godine među 1.001 zaposlenim pripadnikom generacije Z u SAD, pokazalo je koliko je ovakav oblik roditeljske uključenosti prisutan među mladima uzrasta od 18 do 27 godina.

Svaki peti ispitanik imao roditelja na razgovoru za posao

Prema rezultatima istraživanja, 20 odsto ispitanika reklo je da im se roditelj pridružio na razgovoru za posao. Kod 15 odsto mladih to se dogodilo uživo, dok je kod pet odsto roditelj prisustvovao razgovoru koji je održan putem interneta. Roditeljska pomoć, međutim, mnogo češće počinje pre samog intervjua. Čak 44 odsto ispitanika dobilo je pomoć roditelja pri pisanju ili uređivanju radne biografije. Takva podrška sama po sebi ne mora biti problem – roditelj može da ukaže na greške, pomogne oko formulacija ili zajedno sa detetom prođe kroz pitanja koja bi poslodavac mogao da postavi. Problem nastaje kada roditelj preuzme komunikaciju.

Roditelji zovu buduće poslodavce

Prema istom istraživanju, 21 odsto mladih reklo je da je majka ili otac u njihovo ime kontaktirao potencijalnog poslodavca ili osobu zaduženu za zapošljavanje. Takav potez može mladima pružiti osećaj sigurnosti, naročito kada prvi put ulaze na tržište rada. Ipak, istovremeno se postavlja pitanje koliko takvo ponašanje mladima ostavlja prostora da samostalno razvijaju veštine potrebne za vođenje karijere. Potraga za poslom tako u pojedinim slučajevima prestaje da bude individualni korak ka samostalnosti i postaje svojevrsni porodični projekat.

Možda vas zanima

Kejt Midlton nikad ne viče na decu u javnosti: Ipak, sve im je jasno kad kaže ovu kratku rečenicu

Roditelji su tinejdžerki uzeli telefon na godinu i po dana! Danas im je i sama zahvalna zbog toga

Deca koja su odrastala uz stalno vikanje roditelja često razviju ovih osam navika u odraslom dobu

Mama i tata pregovaraju i o plati

Roditeljska uključenost ne završava se ni kada kandidat dobije ponudu za posao. Prema rezultatima istraživanja, 28 odsto ispitanih reklo je da su roditelji bili uključeni u pregovore o plati, pogodnostima ili uslovima ponude. Kod 18 odsto mladih roditeljska pomoć svodila se na savet, dok je u 10 odsto slučajeva roditelj direktno pregovarao sa poslodavcem. Stručnjaci navode da mladima pregovaranje o zaradi može biti neprijatno, posebno ako nemaju iskustva i ne znaju dovoljno o uobičajenim platama i pogodnostima u svojoj oblasti. Savet roditelja tada može biti dragocen. Međutim, postoji velika razlika između toga da roditelj objasni detetu kako da pregovara i toga da pregovara umesto njega.

Poslodavcima ovakvo ponašanje može biti znak za uzbunu

Prisustvo roditelja na razgovoru za posao ili njegovo direktno obraćanje kompaniji može kandidatu doneti više štete nego koristi. Stručnjaci za karijeru i mentalno zdravlje upozoravaju da poslodavac takvo ponašanje može protumačiti kao znak da kandidat još nije spreman da samostalno komunicira, donosi odluke ili se zauzme za sebe. Poruka je jednostavna: kompanija zapošljava kandidata, a ne njegovog roditelja. To ne znači da roditelji treba potpuno da se povuku. Naprotiv, mogu pomoći detetu da vežba razgovor za posao, postavljati mu nezgodna pitanja, pregledati biografiju i pomoći mu da istraži tržište rada i raspon plata. Ali kada pravi razgovor počne, kandidat bi trebalo da govori u svoje ime i preuzme odgovornost za sopstveni nastup.

Istraživanje ima određena ograničenja

Rezultate ipak treba tumačiti sa dozom opreza. Istraživanje je obuhvatilo 1.001 zaposlenog pripadnika generacije Z u SAD, što ne predstavlja celu generaciju. Pored toga, uzorak je obuhvatio samo zaposlene mlade ljude, dok su žene činile 66 odsto ispitanika. Zbog toga se rezultati ne mogu automatski primeniti na sve pripadnike generacije Z. Ipak, podaci otvaraju zanimljivo pitanje o tome gde se završava roditeljska podrška, a počinje preterano mešanje u život odraslog deteta.

Mladi žele savet, ali ne i potpunu kontrolu

Zanimljivo je da pripadnici generacije Z ne odbacuju roditeljsku pomoć u potpunosti. Naprotiv, mnogima su iskustvo i savet roditelja veoma važni. Ono što ne žele jeste da roditelj preuzme kontrolu nad njihovom karijerom. U istraživanju je 55 odsto ispitanika reklo da bi se osećalo neprijatno ili uznemireno kada bi roditelj bez njihovog znanja kontaktirao njihovog šefa. To pokazuje prilično jasnu granicu: mladi žele podršku, iskustvo i savet, ali istovremeno žele da zadrže kontrolu nad sopstvenim profesionalnim životom. Na kraju, možda je upravo to i najbolji oblik roditeljske pomoći – pripremiti dete da samostalno napravi sledeći korak, a ne napraviti ga umesto njega.