Od male bašte do velikog biznisa: Evo kako mama može da zaradi

Za mnoge mame u Srbiji bašta je najpre mesto gde se uzgajaju paradajz, paprika, krastavac, začinsko bilje ili cveće za sopstvene potrebe. Ali upravo ta mala bašta može da bude i početak jedne sasvim nove priče: porodičnog posla, dodatnog prihoda, pa čak i ozbiljnog biznisa koji uz subvencije države mogu da postanu veliki biznis.

Jer danas kupci sve više traže domaće, lokalno i provereno.

Proizvod koji ima vrednost

Ako već uzgajaš povrće, voće ili začinsko bilje, sledeće pitanje nije samo: „Šta mogu da proizvedem?“, već i: „Šta mogu da napravim od toga?“

Možda vas zanima

Voditelj pitao Sandru Bulok za savet o tinejdžerima, njen odgovor nasmejao sve: „Žao mi je“

Jelena je obnovila nameštaj za samo 1.000 dinara: Ovo su njenih 5 trikova

„Mislila sam da sam loša mama“: Ena Luna o mukama sa dojenjem

Paradajz može postati domaći sos ili sok. Šljive mogu završiti kao džem ili drugi proizvod od voća. Paprika može biti osnova za različite zimnice. Od začinskog bilja mogu nastati proizvodi sa dodatom vrednošću, dok cveće može postati deo dekorativne ponude ili malog sezonskog biznisa.

Poenta je jednostavna: ne prodaješ samo ono što je izraslo u bašti. Prodaješ ideju, kvalitet, priču i dodatnu vrednost.

Upravo je prerada domaće sirovine jedan od pravaca koji država podržava kroz različite programe namenjene preduzetnicima i preduzetnicama.

Iskoristi šansu

Jedna od prepreka sa kojom se buduće preduzetnice često suočavaju jeste pitanje: „Odakle mi novac da počnem?“

Dobra vest je da u Srbiji postoje različiti programi državne podrške za preduzetnike i preduzetnice.

Posebno je značajan program Ministarstva privrede „Žene koje pokreću Srbiju“, namenjen razvoju ženskog preduzetništva u prerađivačkoj delatnosti. Za 2026. godinu za ovaj program je opredeljeno 100 miliona dinara.

Preduzetnice i određena mikro i mala privredna društva i zadruge koji ispunjavaju uslove programa mogu da dobiju bespovratna sredstva u iznosu do 50 odsto vrednosti ulaganja. Preostali deo ulaganja može se finansirati sopstvenim sredstvima ili kreditom Fonda za razvoj.

Za žene koje posluju u seoskim sredinama postojao je i poseban Program podrške za razvoj preduzetništva žena na selu. Ovaj program bio je namenjen preduzetnicama, mikro privrednim društvima i zadrugama koje posluju u seoskom području, a sredstva su mogla da se koriste za nabavku nove opreme, mašina, alata, računarske opreme i određenog repromaterijala.

To je važna poruka za svaku mamu koja razmišlja da od svoje bašte napravi posao. Nije neophodno da sve finansiraš sama. Važno je da pratiš javne pozive, na vreme pripremiš dokumentaciju i iskoristiš podšku države.

Ne moraš sve odmah

Najveća greška je razmišljanje da biznis mora da počne velikim ulaganjem. Ne mora. Prve mušterije mogu biti komšije, prijatelji, poznanici i ljudi iz kraja.

Zatim dolaze preporuke, društvene mreže, lokalne pijace, dostava i saradnje sa manjim prodavnicama ili ugostiteljima.

Mama koja danas prodaje nekoliko tegli domaćeg proizvoda možda sutra ima svoju malu radionicu. Ona koja počne sa začinskim biljem može napraviti prepoznatljiv lokalni brend. Ona koja uzgaja cveće može od toga napraviti sezonski biznis.

Šta je potrebno za prvi korak?

Pre nego što kupiš bilo šta, napravi jednostavan plan.

Zapitaj se:

• Šta već imam: zemlju, baštu, voće, povrće, znanje ili veštinu?
• Šta najbolje uspeva u mom kraju?
• Šta ljudi oko mene žele da kupe?
• Mogu li da ponudim nešto što nije lako pronaći u prodavnici?
• Koliko mogu da proizvedem bez ugrožavanja vremena koje želim da provedem sa porodicom?
• Koji proizvodi imaju najveću dodatnu vrednost?
• Koje subvencije, konkursi ili drugi oblici podrške postoje za moj tip posla?

Nekad je za početak biznisa potrebno mnogo manje nego što mislimo.

Ponekad je dovoljno nekoliko kvadrata zemlje, dobra ideja i velika podrška države koju mama može da istoristi kako bi svojoj deci obezbedila bolji život.