E, to su bili rođendani! Milenijalci se sećaju šta se nekada poklanjalo: Od šolja i kaseta do Bon-Bon dezodoransa

Nije bilo beskrajnog biranja poklona po internetu, poručivanja u poslednjem trenutku i razmišljanja šta je „in“. Znalo se – ode se u radnju, pogleda šta ima, upakuje u ukrasni papir i pravac kod slavljenika. A pokloni? Danas bi mnogi od njih verovatno završili u kategoriji „retro“, ali tada su bili pravi hit.

Rođendansi su se najčešće slavili kod kuće, uz pun sto hrane, sokove, grickalice i tortu koju je mama danima unapred pripremala. Nije bilo igraonica ni animatora; dnevna soba, muzika i društvo bili su sasvim dovoljni za dobru zabavu. A kada se stiglo do punoletstva, priča je već bila malo drugačija – 18. rođendan je za mnoge bio prvi veliki događaj koji se slavio uz mnogo gostiju, muziku i ozbiljnu proslavu.

Šolja: poklon koji je imao posebno mesto

Šolja sa nekim simpatičnim motivom, porukom ili likom iz crtaća bila je gotovo siguran pogodak. Posebno ako je bila upakovana u celofan sa mašnom. Neko je dobijao šolju sa srcima, neko sa medvedićem, a neko sa omiljenim junakom. I naravno, ta šolja je često postajala „ona posebna“ iz koje se pije samo kada dođu gosti.

Možda vas zanima

Od kiflica i grickalica do rođendanskog spektakla: Kako su se promenili dečji rođendani i kada je počelo roditeljsko nadmetanje

Svekrva bebi naručuje grozne stvari sa Temua: Snajka se opasno naljutila, zbog jednog poklona izbila žustra rasprava

Pozvani ste na proslavu polaska u prvi razred – da li se nosi koverta? Roditelji se žestoko podelili oko novog „običaja“

Kaseta ili CD: muzika kao poklon

Pre plejlista i striminga, muzika se poklanjala u fizičkom obliku. Kaseta sa omiljenim izvođačem bila je sasvim ozbiljan rođendanski poklon, a početkom 2000-ih CD je polako preuzeo glavnu ulogu. Ako ste baš dobro poznavali slavljenika, znali ste i šta sluša. Ako niste, biralo se po omotu i intuiciji. A posebna kategorija bili su narezan CD-ovi. Nekoliko pesama, neka kompilacija i poklon je spreman.

A danas? Mnogi klinci verovatno ni ne znaju šta su kasete, a kamoli kako se koriste.

Bon-Bon dezodorans: miris jednog detinjstva

Postojalo je vreme kada je dezodorans mogao da bude sasvim legitiman rođendanski poklon. Bon-Bon sprejevi su mnogima ostali u sećanju kao nezaobilazan deo tinejdžerskih godina. Često bi uz dezodorans išla još neka sitnica, čokoladica, privezak ili bombonjera, i eto poklona.

Leksikon: jer prijateljstvo mora da ostane zapisano

„Koji ti je omiljeni pevač?“, „Koja ti je omiljena boja?“, „Šta želiš da budeš kad porasteš?“… Leksikoni su bili društvene mreže pre društvenih mreža. Jedan bi krenuo od najboljeg druga ili drugarice, pa kružio kroz celo odeljenje. Svako bi ostavio nekoliko odgovora, crtež, poruku ili neku potpuno nasumičnu šalu. A onda se leksikon pažljivo čuvao. Godinama. A najvažnija stavka bila je, naravno, ona o simpatiji – ime se upisivalo pažljivo, nekad samo inicijali, a ponekad se odgovor vešto izbegavao uz ono čuveno „tajna“.

Album sa sličicama: poklon za koji se navijalo

A posebna radost bili su albumi sa sličicama – od fudbala i crtaća do tadašnjih popularnih filmova i serija. Ako bi uz album stiglo i nekoliko kesica sa sličicama, sreći nije bilo kraja, a razmena duplikata u školi bila je priča za sebe.

Privezak, narukvica i ostale „sitnice“

Nisu se uvek kupovali veliki pokloni. Privezak za ključeve, narukvica, lančić, gumice za kosu, ukrasna olovka ili neka simpatična sitnica iz knjižare – sve je moglo da bude pun pogodak. Posebno ako je bilo šareno, svetlucavo ili je imalo neki popularni lik.

Slatkiši: poklon koji nikada nije bio višak

Bombonjera, čokolada, lizalice ili kesica omiljenih slatkiša. Jednostavno, ali efikasno. I nije bilo mnogo filozofije: ako nisi znao šta da kupiš, uzmeš nešto slatko i problem rešen.

I naravno – čestitka

Danas pošaljemo poruku na telefonu, stavimo reakciju na objavu ili pošaljemo emoji. Nekada se kupovala čestitka. Pisalo se: „Srećan rođendan, sve najlepše, puno zdravlja, sreće i ljubavi“, a onda bi se dodalo još nešto lično. Nekada lepo, nekada jedva čitljivo, ali gotovo uvek od srca.

I možda je baš u tome bila čar tih rođendana. Nisu pokloni morali da budu skupi, veliki ili savršeno pogođeni. Bilo je dovoljno da dođeš sa kesom u ruci, čestitkom, možda kasetom ili šoljom i da znaš da si poneo nešto posebno za slavljenika.

Milenijalci, šta ste vi najčešće nosili na rođendane devedesetih i ranih 2000-ih? Šolja, CD, leksikon, Bon-Bon ili nešto drugo?