Dali su današnjoj deci vokmen i kasetu: Ono bez čega mi nismo mogli njima je bilo kao „Rubikova kocka“

Ako ste odrastali osamdesetih ili devedesetih, velika je šansa da ste imali vokmen ili ste barem sanjali da ga dobijete. Slušalice na ušima, omiljena kaseta unutra i muzika koju ste mogli da ponesete sa sobom – u vreme pre telefona i striming servisa, to je bila prava mala revolucija.

Ali šta se dogodi kada uređaj koji je jednoj generaciji obeležio detinjstvo date deci koja su odrasla uz pametne telefone?

U popularnom serijalu Kids React upravo su to uradili. Pred decu su stavili Sony Walkman i audio-kasetu i pustili ih da sama pokušaju da otkriju šta drže u rukama i kako se uređaj koristi.

Možda vas zanima

Umesto 750 evra, tri nova prozora mogu da vas koštaju manje od 100: Roditelji, proverite ovu pogodnost države pre zahlađenja

Doručak za decu po receptu Dženifer Aniston: Tajna je u jednom sastojku

Mislite da UV majica štiti dete od sunca? Test 12 modela doneo rezultate koji će zabrinuti roditelje

Rezultat je bio urnebesan, ali i pomalo bolan za sve nas koji smo mislili da je korišćenje vokmena najjednostavnija stvar na svetu.

„Ovo je kao Rubikova kocka“

Već prvi susret sa uređajem pokazao je koliki je generacijski jaz napravila tehnologija.

Deca su razgledala vokmen, pritiskala dugmiće i pokušavala da ustanove čemu služi. Posebna misterija bila je kaseta – gde se stavlja, kako se okreće i na koji način iz tog malog predmeta uopšte izlazi muzika.

Jednom detetu je pokušaj da shvati uređaj bio toliko komplikovan da ga je uporedilo sa Rubikovom kockom.

A generacijama njihovih roditelja upravo je taj postupak nekada bio potpuno automatski.

Otvoriš vokmen, ubaciš kasetu, zatvoriš poklopac, staviš slušalice i pritisneš „play“.

A šta kada želite sledeću pesmu?

Tu stvari za današnju decu postaju još komplikovanije.

Danas je dovoljno dodirnuti ekran i izabrati bilo koju pesmu. Na kaseti, međutim, nije bilo liste numera na ekranu niti dugmeta kojim biste odmah preskočili na omiljeni refren.

Kaseta je morala da se premotava napred ili nazad, a pronalaženje početka određene pesme ponekad je zahtevalo nekoliko pokušaja.

Za generacije koje su odrasle uz kasete, upravo su „fast forward“ i „rewind“ bili deo svakodnevice.

A onda je postojao i trik koji današnjoj deci verovatno zvuči potpuno neverovatno – kasetu smo premotavali običnom olovkom kako ne bismo trošili baterije vokmena.

Kasete smo presnimavali jedni drugima

Vokmen nije bio samo uređaj za slušanje muzike. Za mnoge današnje roditelje vezan je za čitav ritual.

Kasete su se pozajmljivale drugarima, presnimavali smo albume jedni od drugih, pravili sopstvene muzičke kompilacije i pažljivo zapisivali nazive pesama na papiriću u kutiji.

Ako biste čuli omiljenu pesmu na radiju, trebalo je reagovati brzo i pritisnuti dugme za snimanje – često uz nekoliko sekundi glasa voditelja koje nikako niste želeli.

Nije postojao Spotify, YouTube niti mogućnost da za nekoliko sekundi pronađete gotovo svaku pesmu koja vam padne na pamet.

Zato je jedna kaseta sa omiljenim pesmama mogla da se sluša stotinama puta.

Predmet našeg detinjstva danas izgleda kao zagonetka

Reakcije dece na vokmen možda su smešne, ali savršeno pokazuju koliko se svakodnevni život promenio za samo nekoliko decenija.

Ono što je nama predstavljalo modernu tehnologiju, današnjoj deci izgleda kao komplikovana sprava iz nekog drugog vremena.

A roditeljima koji su odrastali uz kasete verovatno je dovoljna samo jedna fotografija vokmena da se sete omiljene kasete, potrošenih baterija, zamršene trake koju smo pažljivo vraćali unutra – i nezaobilazne olovke koja je uvek mogla da spase stvar.