Da li sin zaista „nastavlja lozu“? Genetika daje odgovor koji mnoge porodice neće očekivati

„Važno je da bude sin, da nastavi lozu“ – rečenica je koju mnoge porodice i danas čuju. Međutim, kada se pogleda šta genetika zaista kaže, odgovor je mnogo složeniji.

Na našim prostorima dugo postoji verovanje da je upravo sin taj koji „nastavlja lozu“, dok se rođenje ćerke posmatra kao da prezime i porodična linija jednog dana prestaju. Međutim, sa stanovišta genetike, stvari nisu tako jednostavne. Kada nastane dete, majka i otac učestvuju podjednako – svako daje polovinu genetskog materijala. Dakle, i sin i ćerka nose genetsko nasleđe oba roditelja. Ipak, postoje dva zanimljiva izuzetka zbog kojih se određene porodične linije mogu pratiti kroz generacije na različite načine.

Majčina linija ima jednu posebnu karakteristiku

Mitohondrijalnu DNK imaju i dečaci i devojčice, ali je dobijaju od majke. Majka svoju mitohondrijalnu DNK prenosi i sinovima i ćerkama. Međutim, dalje je svojim potomcima prenose samo ćerke. Sinovi je nasleđuju od majke, ali je ne prenose svojoj deci. Zbog toga se, kada govorimo isključivo o mitohondrijalnoj DNK, može pratiti neprekinuta majčinska linija – od majke do ćerke, pa zatim do njene ćerke i tako generacijama.

Možda vas zanima

Zašto neka deca imaju ljubičaste oči i da li boja očiju može da se promeni?

Da li se veličina penisa nasleđuje? Šta o tome kaže genetika

Ima više od 180 dece, ali sud mu nije dao pravo da bude otac: Donor sperme tražio roditeljska prava

I muška linija ima svoj „genetski trag“

Sa druge strane, postoji Y hromozom koji se prenosi sa oca na sina. Y hromozom imaju muškarci, dok ga žene nemaju. Zato otac može da ga prenese svom sinu, a sin dalje svom sinu. Na ovaj način određena muška genetska linija može se pratiti kroz generacije. Ali to ne znači da sin dobija više genetskog materijala od ćerke. Kada je reč o ukupnom genetskom materijalu, dete dobija približno polovinu od majke i polovinu od oca.

Šta onda zapravo znači „nastaviti lozu“?

Tu je važno napraviti razliku između porodične tradicije i genetike. Ako pod „nastavljanjem loze“ mislimo na prezime, običaj ili porodičnu tradiciju, to je društvena i kulturna stvar. Genetika, međutim, ne pravi takvu podelu. I sin i ćerka nose gene svojih roditelja i oboje prenose deo svog genetskog nasleđa na narednu generaciju. Zanimljivo je da se, kada se posmatra mitohondrijalna DNK, posebna linija nasleđivanja zapravo prati preko majki i njihovih ćerki. Zato je tvrdnja da samo sin „nastavlja lozu“ previše pojednostavljena. Svako dete na svoj način nastavlja porodičnu priču – bilo da je dečak ili devojčica. A kada je genetika u pitanju, i sinovi i ćerke nose deo nasleđa svojih roditelja.