„Ostajemo zajedno zbog dece“: Psihoterapeutkinja upozorava šta deca zapravo vide u braku bez ljubavi

„Ostajemo zajedno zbog dece“ jedna je od rečenica koja se često čuje kada među partnerima više nema ljubavi, topline i bliskosti, ali brak ipak opstaje.

Finansijska nesigurnost, strah od razvoda, zajednička imovina, ali pre svega deca, mogu biti razlozi zbog kojih partneri nastavljaju zajednički život i onda kada njihov odnos više liči na odnos cimera nego supružnika.

Psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić govorila je upravo o takvim brakovima i upozorila na nešto što roditelji ponekad potcene – deca veoma dobro osećaju kakav odnos postoji između mame i tate.

Možda vas zanima

„Nikada neću“… Hoćeš! Influenserka pokazala kako roditeljstvo sruši sva naša velika „nikad“

Majka odvela sina u Solun na operaciju, a onda otvorila knjigu Svetog Pajsija: Ono što se potom dogodilo i danas prepričava

Crkveni razvod moguć je samo u ovih 5 situacija: Vodič kroz bračni zakonik SPC

„Deca to i te kako primećuju“

Kada među roditeljima nema bliskosti, dete možda neće razumeti sve što se događa, ali atmosferu u kući može veoma dobro da registruje.

„Pre svega, kada ste u hladnom odnosu, kada funkcionišete kao cimeri i među vama više nema bliskosti, deca to i te kako primećuju“, objasnila je psihoterapeutkinja.

Ona kaže da joj danas dolaze ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama koji se veoma dobro sećaju odnosa svojih roditelja.

„Meni dolaze ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama koji su bili veoma svesni atmosfere u svojoj kući i odnosa između majke i oca.“

Kakvu sliku braka dete tada dobija?

Problem nije samo u tome što dete primećuje da roditelji nisu bliski.

Prema njenim rečima, odrastanje uz takav odnos može uticati na predstavu koju dete stvara o partnerskim odnosima.

„Deca tada mogu da dobiju iskrivljenu sliku o tome šta brak zapravo jeste. Mogu da steknu utisak da je brak jedno veliko trpljenje, da je normalno da partneri ne spavaju zajedno, da nema zagrljaja, poljubaca i bliskosti.“

To ne znači da će svako dete koje odrasta u takvoj porodici jednog dana imati problematične partnerske odnose. Porodična iskustva nisu jedini faktor koji određuje kako ćemo se ponašati kao odrasli, ali mogu imati važnu ulogu u tome šta doživljavamo kao „normalan“ odnos.

Neki supružnici tako provedu godine

Ćulafić kaže da razume da postoje ljudi koji, iz različitih razloga, odlučuju da ostanu u takvom braku.

Neki vremenom počinju da grade život van partnerskog odnosa – pronalaze hobije, više vremena provode sa prijateljima, izlaze i okreću se drugim stvarima koje ih ispunjavaju.

Na taj način, kaže, pojedini parovi nastavljaju zajednički život godinama.

Ali psihoterapeutkinja naglašava da odluku o ostanku ili odlasku niko ne može da donese umesto osobe koja je u tom odnosu.

„Ja uvek kažem da je to stvar izbora osobe. Nisam neko ko treba da prosuđuje ili presuđuje, čak ni kada je osoba na psihoterapiji.“

„Važno je da se jednog dana ne probudite potpuno prazni“

Njena završna poruka posebno je snažna.

„Izbor da li ćete ostati u odnosu bez ljubavi i topline jeste vaš.“

Ipak, savetuje ljude da razmisle i o tome kako žele da izgleda njihov život za pet, deset ili dvadeset godina.

„Ali važno je da se jednog dana ne probudite potpuno prazni i zapitate: ‘Gde sam proveo sve ove godine u hladnoći i cimerskom odnosu, a imam samo jedan život?’“

Za Ćulafić, pitanje nije samo da li brak formalno opstaje, već i kako ljudi u njemu žive.

„Mislim da smo svi zaslužili da ga živimo u ljubavi – da volimo, ali i da budemo voljeni.“