Majka me ostavila u prodavnici kad sam imala 5 godina: 6 godina kasnije došla je u Dom, ali ne da me povede kući

Imala je samo pet godina kada ju je majka ostavila samu u prodavnici. Godinama je verovala da će se jednog dana vratiti po nju, a onda se, neposredno pre njenog usvajanja, pojavila u Domu. Međutim, nije došla da je povede kući.

Marija iz Rusije danas je odrasla žena, ima svoju porodicu i, kako kaže, srećna je. Ipak, uspomene iz detinjstva ostale su duboko urezane u njeno sećanje. Svoju priču podelila je u jednoj Fejsbuk grupi, prisetivši se perioda kada je kao mala devojčica ostala bez roditeljske brige.

„Danas imam porodicu i srećna sam. Ali kada sam bila dete, imala sam osećaj da nisam bila potrebna nikome. Mnogo toga sam pokušavala da zaboravim, ali neke slike zauvek ostanu u glavi“, napisala je Marija.

Možda vas zanima

„Htela sam da umrem. Moj sin je otišao da živi kod oca. Ja mu ne trebam“: Milica je posle razvoda doživela šok koji mame ne mogu da prebole

„Roditelji su me ostavili u domu kao neželjenu stvar, ali i dalje sanjam kako se vraćaju po mene“: Ispovest tinejdžerke Nine(15) o teškom odrastanju u sirotištu

Deset godina je čeznuo za majkom dok je odrastao u domu: Reči sveštenika Zorana o detinjstvu teraju suze na oči

Kasnije je saznala i da je otac nije želeo.

Sve je počelo jednog odlaska u prodavnicu

Marija je imala samo pet godina kada je sa majkom otišla u kupovinu. Bila je gladna i požalila se majci da bi nešto pojela. Umesto utehe, čula je reči koje dete tog uzrasta teško može da razume. Majka joj je rekla da joj je „upropastila život“, a zatim joj naredila da je sačeka kod frižidera sa sladoledima. Devojčica je poslušala. Verovala je da će se majka vratiti. Ali ona je otišla. Dok je sama čekala, prišao joj je nepoznati muškarac. Primetio je da je tužna i ponudio joj da joj kupi štrudlu sa makom u koju je dugo gledala.

„Nikada neću zaboraviti ukus maka i suza koje su mi se slivale niz lice. Ni danas ne mogu da podnesem slatkiše, jer me njihov ukus vraća u taj trenutak“, prisetila se Marija.

Godinama je čekala da se majka vrati

Nakon toga završila je u domu za nezbrinutu decu. Iako ju je majka napustila, Marija je kao dete i dalje verovala da će jednog dana doći po nju. Godine su prolazile, a onda je, nekoliko godina kasnije, stigla vest koju nije očekivala. Mesec dana pre nego što je trebalo da je usvoji jedna porodica, njena majka se pojavila u Domu. Marija je, prema sopstvenom sećanju, očekivala izvinjenje, zagrljaj ili barem objašnjenje zbog kojeg bi mogla da razume ono što joj se dogodilo. Ali majka nije došla po nju. Umesto toga, ponovo joj je govorila o razlozima zbog kojih je njeno rođenje promenilo njen život. Rekla joj je da je zbog nje njena karijera stagnirala, da nije uspela da pronađe sreću i da je kao žena sa detetom teško pronalazila partnera. Čak i tada, kada je znala da će uskoro biti usvojena, Marija ju je molila da je ne ostavlja. Majka se, međutim, samo okrenula i otišla. Bez obećanja da će se vratiti. Bez toga da je povede sa sobom.

30 godina kasnije gledala je na sve drugačije

Prošlo je oko tri decenije, a Marija danas na svoje detinjstvo gleda iz potpuno drugačije perspektive. Umesto da život posmatra samo kroz ono što joj je bilo oduzeto, ona se priseća i porodice koja joj je pružila dom.

„Tek sada mogu da joj kažem: Hvala ti što si mi dala šansu da odrastem u normalnoj porodici“, napisala je.

Za Mariju je porodica koja ju je usvojila postala dokaz da početak života ne mora da odredi njegov nastavak.

„Hvala ti što si svojim surovim postupkom omogućila da me usvoje ljudi koji su imali dovoljno ljubavi da pruže dom jednom ostavljenom detetu“, navela je u svojoj ispovesti.

Na kraju je zaključila da ju je iskustvo iz detinjstva naučilo da posebno ceni ljude koji je vole i koji su spremni da budu uz nju. Njena priča tako, uprkos teškom početku, dobija drugačiji završetak: devojčica koja je nekada čekala majku u prodavnici odrasla je, osnovala svoju porodicu i pronašla ljude koje danas smatra svojim domom.