Ako mama nije imala dovoljno mleka, da li će i ćerka imati isti problem? Evo šta kaže genetika

Kratak odgovor je – ne mora da znači. Činjenica da majka nije imala dovoljno mleka ne znači automatski da će njena ćerka imati isti problem. Na dojenje utiče veliki broj faktora, od zdravstvenog stanja i hormona do načina na koji beba sisa, učestalosti podoja i podrške koju mama dobija nakon porođaja.

Da li postoji genetska veza?

Proizvodnja mleka jeste povezana sa biologijom organizma, a genetika može imati određenu ulogu u tome kako telo reaguje na hormone koji učestvuju u laktaciji. Međutim, ne postoji jednostavno pravilo po kojem se „slabo mleko“ nasleđuje sa majke na ćerku.

Drugim rečima, ako vaša mama nije mogla da doji ili je imala utisak da nema dovoljno mleka, to samo po sebi nije predviđanje kako će izgledati vaše dojenje. Važno je i da se iskustva iz prethodnih generacija ne mogu uvek porediti sa današnjim. Nekada su žene dobijale drugačije savete o dojenju, ranije uvodile dohranu ili nisu imale pristup savetnicima za laktaciju i podršci kakva je danas dostupna.

Možda vas zanima

Jana Todorović otvoreno o problemu koji muči mnoge žene: Zbog velikih grudi razmišlja o operaciji, a evo kako utiču na svakodnevni život i dojenje

Prvi put postoji lek za ovu tešku naslednu bolest: Namenjen je dečacima od 2 do 12 godina, rano lečenje može biti presudno

Zašto deca najviše vole tetke? Posebna veza koju je teško objasniti

Od čega najviše zavisi količina mleka?

Jedan od najvažnijih faktora je koliko često i efikasno beba prazni dojke. Organizam funkcioniše po principu ponude i potražnje: što se mleko češće i efikasnije uklanja iz dojki, telo dobija signal da ga proizvodi više.

Na uspostavljanje i održavanje laktacije mogu uticati:

• koliko često beba sisa;

• da li beba pravilno prihvata dojku;

• da li efikasno izvlači mleko;

• koliko često se preskaču podoji;

• eventualno izmlazanje;

• hormonske i druge zdravstvene okolnosti majke;

• određeni lekovi;

• prethodne operacije dojki;

• tok trudnoće i porođaja;

• stanje i zdravstvene potrebe bebe.

Zbog toga se kod problema sa količinom mleka ne treba odmah zaključiti da je u pitanju genetika.

„Nisam imala mleka“ može da znači različite stvari

Važno je napraviti razliku između stvarno niske proizvodnje mleka i situacije u kojoj je majka imala utisak da nema dovoljno mleka. Na primer, mekše dojke, kraći podoji ili činjenica da beba često traži da sisa ne znače automatski da majka nema dovoljno mleka. Bebe prolaze kroz periode kada češće traže dojku, a učestalo sisanje može biti deo normalnog uspostavljanja laktacije. Zato se adekvatnost unosa kod novorođenčeta procenjuje na osnovu više pokazatelja, uključujući napredovanje u težini, mokre pelene i opšte stanje bebe.

Ako mama nije mogla da doji, ćerka ne treba unapred da brine

Porodična istorija može biti korisna informacija, ali nije sudbina. Ako je vaša mama imala problem sa dojenjem, to može biti razlog da se unapred informišete i obezbedite podršku, ali ne i razlog da očekujete da ćete imati isti problem. Najvažnije je da se nakon porođaja prati kako beba napreduje i da se, ukoliko postoje poteškoće, pomoć potraži što ranije – od patronažne sestre, pedijatra, ginekologa ili kvalifikovanog savetnika za dojenje. Jer priča o dojenju jedne generacije ne mora biti priča sledeće. To što vaša mama nije imala dovoljno mleka ne znači da ga ni vi nećete imati.