„Znate da postoji dete, biološka sestra vašeg sina, a nemoćni ste“: Barbara dve godine vodila najtežu bitku da usvoji ćerku

Psihološkinja i nekadašnja televizijska novinarka Barbara Udovičić danas otvoreno govori o najtežim periodima svog života. Prošla je kroz bolest, gubitak oca i razvod posle dugogodišnjeg braka, ali jednu životnu borbu opisala je kao posebno tešku – dvogodišnji proces usvajanja ćerke, za koju je znala da je biološka sestra njenog već usvojenog sina.

Barbara je sa tadašnjim suprugom prvo usvojila sina. Taj proces, kako je ispričala, trajao je svega sedam meseci. Međutim, kasnije su saznali da dečak ima biološku sestru i poželeli su da i ona postane deo njihove porodice.

Tada je počela borba koja je trajala dve godine.

Možda vas zanima

„Teškom mukom sam dobila dete“: Dragana Džajić otvoreno o životu pod slavnim prezimenom i borbi za majčinstvo

Šta je najjeftinije grejanje ove zime? Nova računica za 60 kvadrata iznenađuje – jedno košta 60.000, drugo više od 250.000 dinara

Čuveni srpski psihoterapeut objavio šta je znak dobrog roditeljstva: Nisu novac, nekretnine, posao ni veze

„Nemoćni ste jer papiri leže na nekom sudu“

Barbara je opisala koliko joj je teško padala činjenica da zna da dete postoji, da je reč o biološkoj sestri njenog sina, a da zbog administrativnih procedura ne može ništa da učini kako bi ubrzala njihov susret.

– Dvogodišnja borba sa birokratijom bila je najteži period mog života. Znate da postoji dete koje je biološka sestra vašeg sina, a nemoćni ste jer papiri leže na nekom sudu. Prvi i jedini put u životu morala sam da potražim psihološku pomoć, jer više nisam znala kako da se nosim sa tom nemoći – kaže Barbara.

Upravo osećaj nemoći bio je, prema njenim rečima, toliko snažan da je prvi put odlučila da pomoć potraži kod stručnjaka.

Na kraju su brat i sestra ipak dobili priliku da odrastaju zajedno, a Barbara je postala majka dvoje usvojene dece.

Majčinstvo nije jedina velika bitka kroz koju je prošla

Pre i posle ove borbe život ju je stavljao pred još teških iskušenja. Barbara je 2013. godine dobila dijagnozu karcinoma, koji je u početnoj fazi bio neoperabilan, a u istom periodu izgubila je i oca.

Danas o tom periodu govori otvoreno, ali kaže da se velikog dela detalja više ni ne seća. Jedna stvar koju je iz tog iskustva ponela jeste spoznaja da tugu ne treba preskakati niti pokušavati da se kroz nju prođe prečicom.

Nakon gotovo dve decenije braka usledio je i razvod. Barbara ga ne opisuje samo kao kraj partnerskog odnosa, već kao period u kojem je morala ponovo da otkrije ko je ona kada se uklone sve uloge koje je godinama imala.

„U braku sam najmanje bila ja“

Govoreći o tome zašto ljudi ponekad godinama ostaju u odnosima u kojima više nisu zadovoljni, ukazala je i na ono što se u psihologiji naziva „zabludom nepovratnog troška“ – osećaj da nešto ne smemo da napustimo samo zato što smo u to već uložili mnogo vremena, energije ili emocija.

Kao primer navela je razmišljanje: „Dala sam 20 godina života u ovaj brak i gde to sad da bacim?“, upozoravajući da ljudi tako ponekad zaboravljaju na godine koje su tek pred njima.

Danas, u pedesetim, uspeh i sreću vidi mnogo drugačije nego u mladosti. Mir za nju više nije u tome da bude svuda i da sve postigne, već u običnim trenucima – vremenu provedenom sa decom, psom, uz knjigu ili omiljenu seriju, bez osećaja da joj nešto nedostaje.

Njena priča o usvajanju, međutim, ostaje možda i najsnažniji deo životnog iskustva koje je podelila – dve godine čekanja da dvoje bioloških brata i sestre konačno dobiju priliku da odrastaju kao porodica.

Izvor: Nedjeljom u 2, HRT