Bivša zavisnica dala sina na usvajanje: Srela ga je posle 18 godina, reči koje je izgovorio bile su teže od svega što je doživela

Amanda Rektor nalazila se u najtežem periodu života kada je 2004. godine rodila svog drugog sina Hantera. Borila se sa zavisnošću od opijata, a beba je rođena sa posledicama izloženosti drogama tokom trudnoće i odmah nakon rođenja odvojena od majke. Amanda je prethodno već izgubila starateljstvo nad starijim sinom Džejmsonom.

Kada ju je socijalna radnica pitala da li kod kuće ima auto-sedište i krevetac, Amanda nije imala ništa od onoga što je novorođenčetu bilo potrebno. Znala je da sina neće moći da povede sa sobom.

U to vreme živela je u veoma teškim okolnostima, sa nasilnim partnerom, a kasnije je priznala da ju je posebno proganjalo to što je drogu koristila i tokom trudnoće.

Možda vas zanima

Mislila je da više ne vredi jer ne može da kuva porodici: Žena u sedamdesetim zatražila eutanaziju

Otkrile smo istinu o svom poreklu tek nakon majčine smrti: Tetka je htela da nam otme nasledstvo, a onda se desilo neočekivano

Napisala ga je kao desetogodišnjakinja, a pronađeno je 44 godine kasnije: Pismo iz 1982. ponovo spojilo dve porodice

– Mrzela sam sebe što sam koristila drogu tokom trudnoće. Kada se Hanter rodio, bilo mu je toliko teško i neudobno da mi se srce jednostavno slomilo. Znala sam da ću se raspasti od bola ako ga budem dugo gledala – ispričala je Amanda.

Susret sa bebom koji nije zaboravila

Samo nekoliko dana kasnije ponovo se našla u istoj bolnici. Ovoga puta njen partner je završio na hitnoj pomoći zbog infekcije povezane sa ubrizgavanjem heroina.

Dok je čekala, Amanda je shvatila da je svega nekoliko spratova deli od sina. U liftu je pogledala svoj odraz u ogledalu – videla je opalu kosu, modrice i tragove koje je zavisnost ostavila na njenom telu.

Odlučila je da pita medicinsku sestru da li može još jednom da vidi bebu.

Odveli su je u sobu sa stolicom za ljuljanje i ostavili samu sa sinom.

– Pogledala sam ga i počela da mu šapućem na uho: „Tako mi je žao. Ovo nisam ja. Tako mi je žao što je ovo tvoj život.“ Sve emocije koje sam potiskivala jednostavno su pukle – prisetila se.

Četiri meseca kasnije Hantera je usvojila porodica iz tog kraja.

Amanda je završila u zatvoru

Njen život je potom krenuo još težim putem. Zbog oružane pljačke završila je u zatvoru, gde je provela dve i po godine.

Upravo iza rešetaka počela je velika promena. Okrenula se veri, uključila u programe lečenja od zavisnosti i pevala u zatvorskom horu.

Pre izlaska iz zatvora napisala je pismo Hanterovim usvojiteljima. Želela je da im stavi do znanja da neće pokušavati da se umeša u život deteta i da poštuje porodicu u kojoj odrasta.

Odgovor nije dobila.

Godinama ga je gledala izdaleka

Prošlo je nekoliko godina kada su Amanda i njen stariji sin Džejmson slučajno ugledali Hantera na humanitarnom događaju.

Prepoznala ga je po svetlocrvenoj kosi i bledom tenu. U jednom trenutku začula se muzika, a dečak je počeo da pleše.

Amanda mu nije prišla.

– Stajali smo tamo i gledali ga dok je pesma trajala. Osetila sam neopisiv mir. Bio je srećan – ispričala je kasnije.

Poštovala je odluku usvojiteljske porodice i nastavila svojim putem.

Nije mogla da pretpostavi da će mnogo godina kasnije slučajnost ponovo spojiti njihove živote.

Slučajan susret u supermarketu

Četrnaest godina nakon tog događaja Amanda je otišla u kupovinu sa starijim sinom Džejmsonom.

Dok su bili u supermarketu, Džejmson je započeo razgovor sa jednom devojkom. Kada joj je rekao kako se zove, ona je pokazala prema drugom delu prodavnice i izgovorila nešto što niko od njih nije očekivao:

– Ono tamo je tvoj brat.

Bio je to Hanter.

U međuvremenu je počeo da istražuje svoje poreklo i već je saznao identitet biološke majke.

Amanda nije znala kako će reagovati kada je ugleda.

– Nisam znala da li će biti besan na mene i da li će me psovati. Bila bih sasvim u redu i sa tim – priznala je.

Ali dogodilo se nešto sasvim drugačije.

Hanter ju je zagrlio.

Amanda kaže da je prva pokušala da prekine zagrljaj jer nije želela da mu bude neprijatno, ali je on nastavio da je drži. Posle toga su seli i počeli da razgovaraju.

„Ponosan sam na nju“

Pre nego što su se rastali, razmenili su brojeve telefona. Tek kada su joj sinovi nestali iz vidokruga, Amanda je počela da plače.

Susret u supermarketu nije ostao njihov jedini susret.

Amanda je danas više od 17 godina bez droge i radi kao sertifikovani savetnik za podršku ljudima koji se bore sa zavisnošću. Svoju priču deli i na društvenim mrežama.

Hanter je, s druge strane, jasno stavio do znanja koliko voli i poštuje porodicu koja ga je usvojila i odgajila, ali je istovremeno počeo da gradi odnos sa biološkom majkom.

– Tako sam ponosan na nju. Potpuno je preokrenula svoj život i sada gradimo odnos kakav ranije nismo mogli ni da zamislimo – rekao je Hanter.

Neke veze mogu da dobiju novu priliku

Njihova priča nema jednostavan kraj u kojem se može izbrisati ono što se dogodilo. Hanter je odrastao uz svoju usvojiteljsku porodicu, dok je Amanda morala da živi sa posledicama odluka koje je donosila tokom godina zavisnosti.

Ali njihov slučaj pokazuje da promena ipak može da otvori vrata odnosima za koje se činilo da su zauvek izgubljeni. Prošlost nije mogla da promeni, ali je Amanda promenila svoj život – a gotovo dve decenije kasnije dobila je priliku da sina upozna kao odraslog čoveka i da sa njim počne da gradi odnos koji nekada nisu imali.