Devojčica je kijala i po 12.000 puta dnevno, a drugari su joj se smejali: Lekari nisu znali šta joj je, otac je gledao kako pati

Kada je dvanaestogodišnja Kejtlin Tornli iz Teksasa jednog dana počela da kija, mislila je da je u pitanju obična alergija. Međutim, kijanje nije prestajalo. U najtežim trenucima kijala je i po 20 puta u minutu, a njena porodica bespomoćno je posmatrala kako devojčica trpi bolove, ne može normalno da jede niti da ide u školu. Kao da sve to nije bilo dovoljno, pojedini vršnjaci počeli su da joj se podsmevaju.

Priča o Kejtlin Tornli, devojčici iz grada Anglton u američkoj saveznoj državi Teksas, obišla je svet u oktobru 2015. godine, nakon što su američki mediji objavili snimke njenog neobičnog zdravstvenog problema.

Kejtlin je tada imala samo 12 godina i pohađala sedmi razred. Do pojave simptoma živela je uobičajenim životom, išla u školu i svirala klarinet.

Možda vas zanima

Duhovni savet starca Nikolaja roditeljima: „Ne žalite se nikome na svoju decu“

„Bilo je sramota da jedan Tesla ima lošu ocenu iz fizike“: Preminula Slađana Tesla otkrila kakav je pritisak trpela u školi

Srbija obezbedila 300.000 doza domaće vakcine protiv gripa: Zaštićena mogu biti i deca već od šestog meseca

A onda se sve promenilo.

Sve je počelo nakon časa klarineta

Devojčica je ispričala da je prvi napad kijanja doživela nakon časa klarineta.

U početku nije delovalo zabrinjavajuće. Kinula je nekoliko puta, a zatim su se epizode ponavljale sve češće.

Do kraja prve večeri kinula je oko 30 puta.

Mislila je da je alergična na nešto, ali su se narednih dana simptomi pogoršavali.

Prema tadašnjim izveštajima, kijala je prosečno najmanje dva puta u minutu, dok je tokom najintenzivnijih napada mogla da kine čak 20 puta za jedan minut.

Procene su govorile da je tokom dana mogla da kine i do neverovatnih 12.000 puta.

Ponekad nije uspevala ni da završi rečenicu pre nego što bi počeo novi napad.

„Druga deca mi se smeju“

Osim fizičkog bola i iscrpljenosti, Kejtlin je teško podnosila i reakcije pojedinih vršnjaka.

U razgovoru za Inside Edition priznala je da joj se neka deca podsmevaju zbog neprestanog kijanja.

Zbog zdravstvenih problema više nije mogla redovno da pohađa nastavu, a morala je da prekine i sviranje klarineta u školskom orkestru.

Kijanje joj je izazivalo bolove u stomaku, noge su joj bile slabe, a imala je i ozbiljne teškoće sa jelom i pićem.

Umesto da razmišlja o školskim obavezama i druženju, svakodnevica joj se pretvorila u borbu sa simptomima koje nije mogla da zaustavi.

Otac je kroz suze govorio o njenoj patnji

Njeni roditelji, Erika Hodžis i Trevis Tornli, pokušavali su da pronađu pomoć.

Kejtlin je pregledalo šest lekara, ali uzrok njenog stanja u tom trenutku nije bio utvrđen.

Otac je za ABC News opisao koliko je teško posmatrati dete koje trpi bolove, a ne moći mu pomoći.

Ispričao je da je jedan napad trajao čak 45 minuta bez prestanka.

Tokom takvih epizoda devojčica je ponekad vrištala od bolova, dok je on mogao samo da je zagrli i sačeka da zaspi.

Njena majka objasnila je da su simptomi uticali na gotovo svaki deo ćerkinog života. Kejtlin nije mogla normalno da jede, pije niti da obavlja svakodnevne aktivnosti.

Lekari isključili alergiju i virus

Porodica je najpre pomislila da je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji.

Međutim, lekari su isključili alergije i virus kao uzrok njenih tegoba.

Devojčicu su pregledali i stručnjaci Dečje bolnice u Teksasu.

Dečji neurolog dr Mered Parnes objasnila je tada za ABC News da simptomi mogu odgovarati tiku, odnosno nevoljnom pokretu ili zvuku koji se ponavlja.

Ipak, u izveštajima iz tog perioda nije navedena konačna potvrđena dijagnoza.

Zbog toga je slučaj privukao veliku pažnju javnosti i medicinskih stručnjaka.

Jedino je tokom spavanja pronalazila mir

Kejtlin je pričala da su se napadi kijanja smirivali tek kada bi zaspala.

Muzika joj je pomagala da se opusti, a posebno je volela da sluša grupu Bitlsi.

Prema tadašnjim izveštajima, koristila je i lek koji joj je pomagao da zaspi.

Ipak, iscrpljenost je bila tolika da je govorila kako joj se čini da kija čak i u snovima.

Njena najveća želja bila je jednostavna: da kijanje prestane i da se vrati životu kakav je imala pre pojave simptoma.

Priča koja podseća koliko deci znači razumevanje

Kejtlinina priča nije bila potresna samo zbog neobičnog zdravstvenog problema već i zbog toga što je, usred borbe sa simptomima, morala da se suočava sa podsmehom vršnjaka.

Dete koje ima zdravstvene teškoće često se već oseća drugačije od svojih drugara. Ismevanje i odbacivanje mogu dodatno otežati njegov svakodnevni život.

Zato je važno da roditelji razgovaraju sa decom o razumevanju, empatiji i tome zašto se nikada ne treba podsmevati nečijoj bolesti ili stanju koje ne može da kontroliše.

Kejtlin je samo želela da prestane da kija, vrati se u školu, svira klarinet i ponovo bude bezbrižna devojčica.

Njena priča, zabeležena 2015. godine, i danas podseća koliko je važno da dete koje se suočava sa zdravstvenim problemom, pored medicinske pomoći, ima podršku porodice i okoline.