Beba se okreće u stomaku, a roditelji strahuju od pupčane vrpce: Evo da li može da joj se obmota oko vrata i kada se treba javiti lekaru

Beba se u materici okreće, proteže, pomera ruke i noge, a ponekad deluje kao da izvodi prave male akrobacije. Dok trudnica oseća te pokrete, sasvim je prirodno da se zapita šta se dešava sa pupčanom vrpcom i može li ona da se zamrsi ili obmota oko bebinog vrata. Dobra vest je da su bebini pokreti normalan deo razvoja, a pupčana vrpca građena je tako da može da prati njeno pomeranje. Ipak, u određenim situacijama važno je da lekari pažljivo prate stanje bebe i protok krvi kroz pupčanu vrpcu.

Kako pupčana vrpca prati bebine pokrete?

Pupčana vrpca povezuje bebu sa posteljicom i ima ključnu ulogu tokom trudnoće. Kroz nju beba dobija kiseonik i hranljive materije, dok se otpadne materije prenose nazad ka posteljici. Ova struktura nije kruta cev. U njoj se nalaze krvni sudovi okruženi posebnim želatinoznim tkivom, poznatim kao Vartonova sluz, koje ih štiti i pomaže u očuvanju protoka krvi. Zahvaljujući takvoj građi, pupčana vrpca je savitljiva i može da prati uobičajene pokrete bebe. Dok se ona okreće, proteže ili menja položaj, vrpca se takođe može pomerati u plodovoj vodi. To, međutim, ne znači da će se pri svakom pokretu zapetljati. Okretanje i udaranje nogicama uglavnom su normalan deo razvoja i sami po sebi nisu razlog za zabrinutost.

Može li se pupčana vrpca obmotati oko bebinog vrata?

Može. Ponekad se pupčana vrpca obmota oko bebinog vrata, a ova pojava u medicini se naziva nuhalna omča. Iako takav nalaz može da uplaši buduće roditelje, relativno je čest i u velikom broju slučajeva ne izaziva komplikacije. Njegovo prisustvo ne znači automatski da je beba ugrožena. Lekari procenjuju celokupno stanje trudnoće i, kada je potrebno, prate bebin srčani ritam i druge pokazatelje njenog zdravlja. Važno je znati i da se obmotavanje pupčane vrpce ne može pouzdano sprečiti određenim položajem tela, vežbama ili načinom spavanja. Zbog toga trudnica ne treba da pokušava da promenom svog položaja utiče na položaj pupčane vrpce.

Možda vas zanima

Otac me je sa 17 godina i bebom u naručju izbacio iz kuće: 20 godina kasnije sam otplatila njegov dug novcem kojim sam trebala sinu da kupim stan

Majka upozorava roditelje na opasnost koju mnogi ignorišu: „Moja beba od 10 dana je preminula zbog ranice koju nisam ni primetila“

Marina je sa 42 godine i AMH 0,6 ostala trudna prirodno: Tri godine borbe, suza i nade završile su se najlepšim vestima

Da li beba može da se uguši pupčanom vrpcom?

Ovo je jedan od najvećih strahova budućih roditelja, ali je važno razumeti kako beba dobija kiseonik dok je u materici. Za razliku od novorođenčeta, beba tokom trudnoće ne udiše vazduh plućima. Kiseonik dobija preko posteljice i pupčane vrpce, pa pupčana vrpca obmotana oko vrata ne znači automatski da se beba guši. Ipak, u određenim okolnostima može doći do pritiska na krvne sudove pupčane vrpce i poremećaja protoka krvi. Zbog toga je medicinsko praćenje važno kada postoji sumnja na komplikaciju. Većina beba kod kojih se utvrdi pupčana vrpca oko vrata dobro prođe. Ako je omča prisutna tokom porođaja, akušerski tim procenjuje situaciju i postupa u skladu sa stanjem majke i bebe.

Kada trudnica treba da se obrati lekaru?

Samo osećaj da se beba okreće, udara ili pomera ne ukazuje na problem sa pupčanom vrpcom. Trudnica ne može na osnovu jačine ili mesta pojedinačnog pokreta pouzdano da proceni njen položaj. Mnogo je važnije pratiti uobičajeni obrazac bebinih pokreta. Ako se beba pomera manje nego inače, pokreti postanu primetno slabiji ili ih trudnica više ne oseća, treba odmah da kontaktira porodilište ili svog zdravstvenog radnika, bez čekanja do narednog dana. Redovni pregledi omogućavaju lekaru da prati rast, položaj i stanje bebe i proceni da li su potrebne dodatne provere. Najvažnije je da trudnice znaju da su pokreti bebe uglavnom normalan znak njenog razvoja, a da eventualno obmotavanje pupčane vrpce ne znači automatski da postoji opasnost. Ukoliko primete promenu u pokretima bebe, važno je da potraže stručnu procenu, umesto da pokušavaju same da utvrde uzrok.