Svako peto dete u Srbiji ima problem sa kilogramima: Lekari upozoravaju na opasnost koja počinje još u detinjstvu

Gojaznost među decom postaje jedan od ozbiljnih zdravstvenih izazova, a ni Srbija nije izuzetak. Podaci pokazuju da se problemi sa viškom kilograma javljaju već u predškolskom uzrastu, dok se kod školaraca beleži značajan procenat gojaznosti.

Prema podacima istraživanja iz 2019. godine, gotovo svako peto dete uzrasta od pet do šest godina ima problem sa prekomernom telesnom težinom, dok je među decom uzrasta od sedam do 14 godina gojazno 12,9 odsto.

Ove brojke posebno zabrinjavaju jer višak kilograma u detinjstvu nije samo pitanje izgleda. Gojaznost može povećati rizik od povišenog holesterola, insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i kasnijih kardiovaskularnih oboljenja.

Možda vas zanima

Rodila je tri sina, jedan ima autizam, drugi ADHD: Poznata glumica otkrila koji trenutak ju je potpuno slomio

Ove rečenice najviše bole starije roditelje: Odrasla deca ih često izgovaraju nesvesno

Magnezijum je izuzetno važan za razvoj dečjeg mozga: Ovi simptomi mogu ukazivati na njegov nedostatak

Upravo zbog takvih zdravstvenih rizika, u Srbiji su od 1. januara 2027. godine najavljeni novi preventivni pregledi dece, koji bi trebalo da pomognu u ranom otkrivanju poremećaja koji dugo mogu ostati neprimećeni.

Zabrinjavajuće brojke: Problem počinje već u predškolskom uzrastu

Posebno zabrinjava podatak da se prekomerna telesna težina pojavljuje kod dece koja još nisu ni krenula u školu.

Gotovo petina mališana uzrasta od pet do šest godina, prema navedenim podacima iz 2019, ima problem sa viškom kilograma.

Među decom od sedam do 14 godina gojaznost je zabeležena kod 12,9 odsto.

Važno je razlikovati prekomernu telesnu težinu od gojaznosti, jer se radi o različitim kategorijama. Zbog toga se navedeni procenti ne mogu direktno porediti, ali oba ukazuju na potrebu da se zdravlju dece posveti veća pažnja.

Takođe, reč je o ranijim podacima, a ne o novom merenju sprovedenom 2026. godine.

Bolesti koje povezujemo sa odraslima mogu početi u detinjstvu

Jedna od najvećih zabluda jeste da povišen holesterol, visok krvni pritisak i problemi sa krvnim sudovima pogađaju isključivo odrasle.

Međutim, rane aterosklerotske promene mogu početi već tokom detinjstva i adolescencije.

Ateroskleroza je proces u kojem dolazi do promena u zidovima arterija i stvaranja naslaga koje vremenom mogu otežati protok krvi.

Na njen razvoj utiču različiti faktori, uključujući povišen holesterol, krvni pritisak, pušenje, dijabetes i gojaznost.

To ne znači da će svako dete sa viškom kilograma razviti srčanu bolest, ali pokazuje zašto je važno na vreme prepoznati faktore rizika.

Posebno je značajno što dete može imati povišen holesterol i bez vidljivih simptoma, a određeni poremećaji masnoća u krvi mogu biti i nasledni.

Zašto deca sve više imaju problem sa težinom?

Na povećanje telesne težine može uticati više faktora.

Dugotrajno sedenje, vreme provedeno ispred telefona, računara i televizora, nedovoljno fizičke aktivnosti i česta konzumacija visokokalorične hrane mogu doprineti neravnoteži između unete i potrošene energije.

Veliku ulogu imaju i zaslađeni napici, neredovni obroci i nedovoljno sna.

Ipak, gojaznost nije uvek posledica samo načina ishrane. Na telesnu težinu utiču genetika, zdravstveno stanje, porodične okolnosti i životno okruženje.

Zbog toga dete ne treba kritikovati zbog izgleda ili ga samostalno podvrgavati strogim dijetama. Mnogo je važnije uspostaviti zdrave navike koje će prihvatiti cela porodica.

Gojaznost među školarcima višestruko je porasla

Podaci pokazuju da problem nije nov, ali da je tokom godina postajao sve izraženiji.

Među decom uzrasta od sedam do 14 godina gojaznost je 2006. godine bila zabeležena kod 2,6 odsto mališana, 2013. kod 4,9 odsto, a 2019. kod 10,5 odsto. To znači da se u tom periodu udeo gojazne dece ove starosne grupe povećao približno četiri puta.

Ovakav trend ukazuje na značaj prevencije od najranijeg uzrasta, posebno zato što se navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti često formiraju još tokom detinjstva.

Od 2027. godine najavljeni dodatni pregledi dece u Srbiji

Zbog zabrinutosti za zdravlje najmlađih, u Srbiji je najavljeno da će od 1. januara 2027. godine početi skrininzi za rano otkrivanje povišenog holesterola, dijabetesa i srčanih problema kod dece.

Cilj ovih pregleda jeste da se određeni zdravstveni poremećaji otkriju pre nego što izazovu ozbiljnije posledice.

Važno je naglasiti da skrininzi nisu namenjeni isključivo deci sa viškom kilograma. Pojedini poremećaji, poput nasledno povišenog holesterola, mogu se javiti i kod dece koja imaju normalnu telesnu težinu.

Šta roditelji mogu da urade?

Stručnjaci preporučuju da se pažnja usmeri na zdravlje, a ne na izgled deteta.

Redovna fizička aktivnost, dovoljno sna, raznovrsna ishrana i smanjenje vremena provedenog u sedenju mogu pomoći u očuvanju zdravlja i sprečavanju prekomernog povećanja telesne težine.

Deci ne treba samostalno uvoditi restriktivne dijete. Ukoliko roditelji imaju nedoumice u vezi sa telesnom težinom deteta, najbolje je da se obrate pedijatru, koji će proceniti rast i razvoj u skladu sa uzrastom.

Gojaznost u detinjstvu nije samo trenutni problem sa kilogramima. Ona može biti povezana sa zdravstvenim rizicima koji se razvijaju godinama, zbog čega su pravovremena prevencija, redovne kontrole i podrška porodice posebno važni.