„Imaaaam booombooooneee!“: Majka dvoje dece u suzama zbog dečakove reakcije na kesu slatkiša

Kada u kući odrastaju mališani, slatkiši se često gomilaju. Gosti ih donose kao znak pažnje, ali deca nisu uvek oduševljena svakom čokoladicom ili bombonom. Jedna majka dvoje dece odlučila je da višak slatkiša pokloni nekome kome će zaista značiti. Nije ni slutila da će je jedan susret toliko dirnuti i naterati da drugačije razmišlja o svakodnevnim sitnicama. Kako je ispričala u svojoj emotivnoj priči, svaki put kada bi se komoda sa slatkišima napunila, spakovala bi ono što njena deca ne vole i odnela tamo gde bi nekome moglo da izmami osmeh. Tokom praznika uključivala se u akcije prikupljanja paketića za decu kojoj je pomoć potrebna, a ponekad bi slatkiše nosila i u crkvu. Ovoga puta, kesu je ponela u automobil dok je krenula kod roditelja. Usput se setila dečaka kojeg je ranije viđala na isključenju prema Ibarskoj magistrali, gde su deca prilazila automobilima i tražila novac od vozača.

Dečak koji nije prilazio automobilima

Među decom koja su prilazila vozilima posebno joj je ostao u sećanju jedan dečak. Bio je tih i nenametljiv, za razliku od ostalih koji su pokušavali da privuku pažnju vozača. Stajao bi sa strane i čekao, ne namećući se i ne tražeći ništa naglas. Majka se često pitala da li je bezbedan na tom mestu, strahujući da bi mogao da strada u saobraćaju. Tog dana, dok se približavala raskrsnici, ponovo ga je ugledala kako stoji pored bankine. Zaustavila je automobil i pozvala ga da priđe. Dečak je zastao, kao da nije bio siguran da li se poziv zaista odnosi na njega. Kada ga je još jednom ohrabrila, prišao je automobilu. Nije je gledao u oči, već je pogled spuštao ka tlu. Žena je sa zadnjeg sedišta uzela providnu kesu punu bombona, čokoladica, žvaka, lizalica i grickalica i pružila mu je.

Jedna kesa slatkiša i radost koja se ne zaboravlja

Dečak nije rekao ništa. Uzeo je kesu i udaljio se, gledajući u nju širom otvorenih očiju. Prešao je preko bankine i krenuo zelenom površinom, dok je vozač iza žene već davao znak da nastavi vožnju. Uključujući se na magistralu, kroz otvoren prozor automobila začula je njegov glas:

Možda vas zanima

Dečak propuzao tek sa 11 godina: I dalje ne govori, a lekari ne znaju uzrok njegovog stanja

„Koža mu je otpadala zajedno sa majicom“: Kristinin sin zadobio teške opekotine zbog kuhinjskog uređaja koji svakodnevno koristimo

Bolna scena u Doboju: Dečak ostao bez para na autobuskoj stanici, niko nije hteo da mu doda da kupi kartu

„Imaaaam booombooooneee!“

Dečak je trčao, skakao i širio ruke od sreće, povremeno se okrećući u krug. Njegovo oduševljenje bilo je toliko iskreno da je majka najpre počela da se smeje, a zatim su joj krenule suze. Prizor joj je ostao u mislima dugo nakon što je nastavila put. Slatkiši koji su u njenoj kući mesecima stajali nepojedeni za tog dečaka predstavljali su razlog za neizmernu radost.

Koliko nam malo ponekad treba da nekome ulepšamo dan?

Ovaj susret naveo ju je da se zapita koliko dece oko nas nema ni ono što drugima deluje sasvim obično. Dok se u nekim domovima slatkiši gomilaju i na kraju završe u kesi za poklanjanje, drugoj deci i jedna mala poslastica može predstavljati poseban trenutak sreće. Svaki put kada pogleda višak slatkiša koji njena deca ne žele, seti se dečaka koji je stajao pored bankine, tih i povučen, a zatim odskakutao od sreće zbog kese koju je dobio. Njegova reakcija ostavila joj je i osmeh i tugu. Poželela je da mu život donese mnogo više razloga za radost i da mu slatkiši jednog dana budu samo jedna od mnogih lepih sitnica, a ne nešto što izaziva toliko oduševljenje. Ponekad je dovoljno da ono što je nama višak nekome drugom postane dragocen poklon. A nekada nas upravo takvi mali susreti podsete koliko su zahvalnost, pažnja i ljudska dobrota važne.