Bio je muž i otac, a onda je izabrao monaški život: Priča o Prepodobnom Jevtimiju Novom koja otvara važno pitanje o veri i porodici

Prepodobni Jevtimije Novi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi obeležava se 28. oktobra  Njegova životna priča govori o dubokoj veri i monaškom podvigu, ali otvara i pitanje koje je blisko i današnjim porodicama: kako razumeti duhovni poziv kada već imamo odgovornost prema svojim najbližima? U pravoslavnoj tradiciji postoje životi svetitelja koji nas podsećaju na značaj molitve, požrtvovanja i ljubavi prema Bogu. Međutim, pojedine priče posebno privlače pažnju jer pokazuju da put vere nije uvek izgledao isto i da su neki svetitelji pre monaškog života imali porodicu, suprugu i decu. Među njima je i Prepodobni Jevtimije Novi, poznat i kao Jevtimije Solunski, koji je živeo u IX veku. Njegovo žitije svedoči o čoveku koji je još u mladosti pokazivao privrženost veri, ali je pre odlaska u monaštvo prošao i kroz iskustvo porodičnog života.

Od detinjstva je bio oslonac svojoj porodici

Prepodobni Jevtimije rođen je kao Nikita, oko 823. ili 824. godine, u mestu Opso, u oblasti Galatije, nedaleko od Ankire, današnje Ankare. Poticao je iz imućne i pobožne porodice, a prema njegovom žitiju, još kao dete pokazivao je skromnost, poslušnost i ljubav prema crkvi. Kada je imao oko sedam godina, ostao je bez oca. Njegova majka Ana tada je ostala da brine o njemu i njegovim sestrama, Mariji i Epifaniji.

Nikita je, prema crkvenom predanju, rano preuzeo odgovornost i pomagao majci u svakodnevnim porodičnim obavezama. Kasnije je služio vojsku, a potom se, u skladu sa tadašnjim običajima i odlukom porodice, oženio devojkom po imenu Efrosinija. Njihov brak dobio je novi smisao kada su dobili ćerku Anastasiju. Ipak, Nikita je osećao snažnu želju da se posveti monaškom životu.

Put koji ga je odveo u monaštvo

Nakon odlaska iz porodičnog života, Nikita je primio monaški čin i dobio ime Jevtimije. Njegov duhovni put vodio ga je kroz monaške zajednice i na Svetu Goru, gde se posvetio molitvi, postu i podvižničkom životu. Kasnije je delovao u okolini Soluna, gde je, prema crkvenom predanju, osnovao muški i ženski manastir. Njegovo ime ostalo je povezano sa monaškim podvigom i duhovnim nasleđem pravoslavlja. Prepodobni Jevtimije Novi upokojio se krajem IX veka, a u crkvenoj tradiciji poštuje se kao svetitelj.

Šta njegova priča može da znači današnjim porodicama?

Život Prepodobnog Jevtimija Novog nije jednostavna priča o porodičnom čoveku koji je postao monah. To je priča iz vremena i društva veoma različitih od današnjeg, u kojem su se brak, porodične dužnosti i monaški poziv razumeli u drugačijim istorijskim okolnostima. Za roditelje koji danas čitaju o njegovom životu, možda je najvažnije pitanje kako se vera živi kroz svakodnevne odnose: kroz brigu o deci, poštovanje supružnika, strpljenje, praštanje i spremnost da budemo podrška jedni drugima.

Možda vas zanima

Sveta Petka, zaštitnica žena, majki i dece: Zašto joj se vekovima molimo za zdravlje porodice i mir u domu

Želela je da dobije ćerku, pomolila se Svetoj Petki i želja joj se ostvarila: Ta ćerka sam ja, Bojana

Danas slavimo dva velika svetitelja: Jedan je brinuo o udovicama i siromašnima, a drugi je zbog vere pretrpeo strašno mučenje

Vera se u porodičnom životu ne pokazuje samo velikim odlukama i rečima. Ona se može prepoznati i u svakodnevnim, često neprimetnim postupcima: kada roditelj sasluša dete, kada supružnici prolaze kroz težak period zajedno ili kada neko pruži pomoć članu porodice kojem je potrebna. Priča o Prepodobnom Jevtimiju Novom zato može biti povod da se razgovara o različitim putevima duhovnog života, ali i o važnosti odgovornosti prema ljudima koji su nam povereni. Njegovo žitije ostaje deo pravoslavne tradicije, a njegovo ime podseća na snagu vere koja je oblikovala čitav njegov život.