Šta je to sindrom elektronskog ekrana i kako se ispoljava? Deca mlađa od 10 godina su najugroženija

Nova istraživanja pokazuju da prekomerna upotreba ekrana može da izazove anksioznost, depresiju i agresivnost, naročito kod devojčica, ali i da je često simptom duboko skrivenih emocionalnih problema.

Kako roditelji da prepoznaju znakove i postave granice koje će pomoći deci da izbegnu začarani krug zavisnosti od digitalnih uređaja?

Kara Alajmo je vanredna profesorka komunikologije na Univerzitetu Ferli Dikinson, a njena knjiga „Pod uticajem: Društvene mreže su toksične za žene i devojčice — i kako da ih povratimo“ objavljena je 2024. godine. U najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Psihološki bilten, na osnovu 117 istraživanja o deci mlađoj od 10 i po godina, otkrivena je povezanost između vremena provedenog pred ekranom i razvoja emocionalnih i socijalnih teškoća.

Možda vas zanima

Digitalno nasilje kroz humor: Kada se dete smeje s njima, da se ne bi smejali njemu

Tik tok trendovi i njihova previsoka cena: Psiholog Ljiljana Filipović savetuje kako da razum pobedi želju za lajkovima

Šta je to digitalna empatija? Psiholog objašnjava kako da razvijemo saosećajnost i i koje su posledice ako je nema

Što su deca više vremena provodila gledajući u ekran, to je veća bila verovatnoća da njihovo ponašanje i emocije neće odgovarati očekivanjima za njihov razvojni uzrast, pokazuje meta-analiza 117 studija koje su pratile decu mlađu od 10 i po godina na početku istraživanja. Ti socioemocionalni problemi uključivali su anksioznost, depresiju, hiperaktivnost i agresiju. Veza je bila mala, ali značajna — naročito kod devojčica.

Koji uzrast je najugroženiji?

Studije su bile različito koncipirane, ali celokupna slika pokazuje da problemi nastaju kada deca mlađa od dve godine uopšte provode vreme pred ekranom (osim video poziva), kada deca od dve do pet godina provode više od jednog sata dnevno pred ekranom i kada starija deca provode više od dva sata dnevno. Posebno su bila ugrožena deca koja su mnogo vremena provodila uz video-igre. A deca uzrasta od 6 do 10 godina češće su razvijala socioemocionalne probleme nego mlađa deca.

Štaviše, deca koja su već imala poteškoće, često su još više posezala za ekranima kako bi se izborila sa problemima — što bi moglo dodatno pogoršati stanje. Ovo je naročito važilo za dečake.

Sindrom elekstronskog ekrana

Sindrom elektronskog ekrana je relativno nov poremećaj, tako da su njegove definicije i simptomi još uvek razrađeni. Simptomi mogu oponašati bilo koji drugi neurološki poremećaj, ali diferencijalna karakteristika ESS-a je da simptomi nestaju čim se ukloni ometajući uticaj ekrana.

Ipak, postoje neke opšte karakteristike koje će vam pomoći da identifikujete sindrom. Dete ima simptome povezane sa anksioznošću, raspoloženjem, ponašanjem i društvenom interakcijom zbog preterano uzbuđenog nervnog sistema. Kulminira lošim napredovanjem u školi, kući ili u komunikaciji sa vršnjacima.

Među uznemirujućim znacima su:

• Promena raspoloženja
• Preterani tantrum
• Slaba samokontrola
• Neorganizovanost ponašanja
• Poremećaji spavanja
• Teškoće u učenju
• Depresija

Uloga roditelja

Trebalo bi da shvatite da je priroda same tehnologije ekrana u suprotnosti sa onim što je deci potrebno za pravilan razvoj. Potreban im je pokret, kontakt očima, razgovori licem u lice, izloženost prirodi, treba da budu u 3-d prostoru sa različitom količinom stimulacije, treba da se kreativno izraze. Sve ove stvari se smanjuju sa ekranom.

Da biste izbegli loš efekat ekrana u budućnosti, razmislite o uspostavljanju politike vremena ispred ekrana u vašoj porodici. Možete da koristite tehničko rešenje kao što je ograničavanje izlaganje tehnologiji ili filtracija sadržaja na mobilnim uređajima deteta. Zaista je važno pronaći ravnotežu između vremena ispred ekrana i drugih aktivnosti koje se ne odnose samo na decu, već i na roditelje.