Šta je to digitalna empatija? Psiholog objašnjava kako da razvijemo saosećajnost i i koje su posledice ako je nema

To uključuje pažljivo praćenje jezika, tona poruke, ali i suptilnih neverbalnih znakova koji se prenose kroz pisanu reč ili govor putem digitalnih platformi. Upravo ovi elementi postaju temelj za izgradnju kvalitetnih odnosa i pružanje adekvatne podrške sagovornicima, čak i kada nisu fizički prisutni.

Kako se granice između stvarnog i virtualnog sveta sve više brišu, digitalna empatija postaje ključna kompetencija za uspešno i odgovorno komuniciranje na mreži.

Nedostatak empatije

Možda vas zanima

Digitalno nasilje kroz humor: Kada se dete smeje s njima, da se ne bi smejali njemu

Tik tok trendovi i njihova previsoka cena: Psiholog Ljiljana Filipović savetuje kako da razum pobedi želju za lajkovima

Šta ako je vaše dete nasilnik na internetu? Doktorka Stupar otkriva kako da mu pomognete

Psihološkinja Anita Đuković za naš portal otvara temu nedostatka digitalne empatije i kaže da kada u tom okruženju (društvene mreže, radni mejlovi, grupe, forumi) nedostaje empatije to znači da ljudi često ne razumeju, ne pokazuju razumevanje, ne obraćaju pažnju na kontekst osećanja, ili čak deluju ironično, kritički, ponižavajuće..

Ona kaže da ovakva situacija može imati sledeće posledice, posebno kod žena:

-Kada osoba ne oseća (online) da je saslušana, da njena osećanja i izazovi imaju težinu, oseća se nevidljivo ili usamljeno. To pogoršava stres, naročito kod žena koje balansiraju rad i kućne obaveze.Ako interakcije budu hladne, bez razumevanja, osoba neće dobijati osećaj „tu sam svoja, neko me razume“, što je bitno za održavanje mentalnog blagostanja.Često izlaganje neempatičnim porukama, kritici ili agresivnosti dovodi do emocionalne „otupelosti“, osoba se zatvara da bi se zaštitila, gubi sposobnost emocionalnog reagovanja, pa i povezanost s drugima

Zaposlene mame često imaju ograničeno vreme. Kad digitalna komunikacija bude hladna i rigidna (bez razumevanja za kontekst npr. dete koje plače u pozadini, hitan mejl posle radnog vremena) stvara osećanje krivice, nemoći da „isključe“ digitalne obaveze.

Odrastanje dece u digitalnom svetu

Deca danas rastu u digitalnom okruženju ulaze u svet društvenih mreža rano, igrica sa četovima, aplikacija za dopisivanje. Ako nemaju svest, model ili trening o empatiji u digitalu, posledice se neminovno javljaju.

-Empatija je veština, učenje da se prepozna tuđe osećanje, da se staviš u tuđe cipele. Ako digitalne interakcije budu često bez ovih elemenata, deca neće razviti dobru praksu „čitanja“ tonova, namera i osećanja iza poruka. (Neke studije ukazuju na to da intenzivno korišćenje društvenih mreža može biti povezano sa smanjenom empatijom)’’, kaže psihološkinja Đuković.

Ako deca ne razumeju zašto je važno da ne povređuju drugog i ne vide digitalnu komunikaciju kao „stvarnu“ , lakše prelaze u agresivne ili omalovažavajuće komentare, ne shvatajući posledice.

Đuković je dodala i to to da ako deca ne razumeju da „izazivanje boli“ putem digitala ima stvarne emocionalne posledice postepeno će prihvatiti činjenicu da su to „samo poruke“ bez težine, pa npr. agresivne online komentare ni ne shvate kao potencijalnu povredu.

Komunikacija koja popravlja raspoloženje

Naša sagovornica govori i da korišćenje prijateljskog obraćanja („hej“, „drago mi je što si…“) umesto hladnih formalnih fraza, uvek može popraviti raspoloženje osobe sa druge strane ekrana. Pored ovog mehanizma, ona ističe I da tu su I drugi mehanizmi uz pomoć kojih se mogu  iskazati svoje emocije koje će druga strana prepoznati:

*Kada je prikladno, emotikoni, GIF-ovi ili sličice koje pokazuju emociju (osmeh, toplinu)

*Kad neko izrazi neprijatnost, stres, zabrinutost odgovoriti ne samo činjenicama, nego rečima koje pokazuju da razume osećanje „Vidim da si uznemiren/uznemirena zbog …“

*Postavljati pitanja koja pokazuju interesovanje: „Kako se osećaš kad se to desi?“ „Šta misliš da bi pomoglo?“

*Umesto „Ne preteruj, nije toliko loše“, reći „Razumem da je teško verujem da možeš da prođeš kroz to“, ili „Hvala ti što si podelio/podelila ovo sa mnom.

*Davanje priznanja za trud i iskrenost („Cenim što si iskren/iskrena“, „Dobro što si rekao/rekla da ti treba pomoć“.

*Pitati „Mislio/mislila si ovako?“ da se izbegnu nesporazumi ,davanje prostora da osoba pojasni.

*Priznavanje da osoba s druge strane ima svoj život, obaveze, raspoloženja, da možda nije odmah odgovorila zato što je zauzeta ili ima loš dan.

*Ohrabriti dete da deli osećanja („Dosta mi je bilo danas, osetila/o sam se tužno / ljuto / frustrirano“) da ne krije emocije samo zato što su „slabe“

Stvaranje zdravog online okruženja

Digitalna empatija postaje sve važnija veština u savremenom načinu komunikacije, jer nam omogućava da ostanemo povezani, podržavamo jedni druge i gradimo odnose čak i kada nismo fizički prisutni. Nedostatak empatije u digitalnom prostoru može dovesti do osećaja usamljenosti, emocionalnog distanciranja i narušenih odnosa – posebno kod žena i dece, koji su često pod većim pritiskom i izloženiji kritici.

Svesna, pažljiva i topla online komunikacija – kroz jednostavne reči razumevanja, emotikone ili postavljanje iskrenih pitanja – može značajno uticati na emocionalno stanje sagovornika. Time ne samo da pokazujemo poštovanje prema drugima, već i gradimo digitalnu kulturu u kojoj je empatija norma, a ne izuzetak.

Ulaganjem u razvoj digitalne empatije kod odraslih i dece, stvaramo zdravije online okruženje, jače međuljudske veze i temelje za emocionalno pismeniju budućnost.