Šta ako je vaše dete nasilnik na internetu? Doktorka Stupar otkriva kako da mu pomognete

Da budemo iskreni — mnogi klinci na internetu ne shvataju koliko povređuju druge. Internet im daje osećaj da su „nevidljivi“. Ne vide lice, ne čuju glas, ne osećaju bol druge strane. Zato im je lako da pređu granicu. A često iza toga stoji i to što su i sami nekada bili povređeni — bilo kod kuće, bilo u školi — pa to „izbacuju“ na drugima.

Osećaj moći opija

Doktorka Sonja Stupar, dečja psihoterapeutkinja objašnjava:

Možda vas zanima

Digitalno nasilje kroz humor: Kada se dete smeje s njima, da se ne bi smejali njemu

Tik tok trendovi i njihova previsoka cena: Psiholog Ljiljana Filipović savetuje kako da razum pobedi želju za lajkovima

Šta je to digitalna empatija? Psiholog objašnjava kako da razvijemo saosećajnost i i koje su posledice ako je nema

-Mali nasilnici na internetu često traže osećaj moći koji im nedostaje u stvarnom životu. Internet im to pruža — anonimnost, distancu, osećaj kontrole. Ali to nije samo zabava, već znak da u detetu nešto ne funkcioniše kako treba. Često su ti klinci sami doživeli nasilje — možda su bili izloženi uvredama, fizičkim napadima, ili čak zanemarivanju kod kuće. Tada nasilje postaje njihov način da povrate kontrolu i sebe stave na prvo mesto.“

Dodaje da roditelji često prave grešku kad misle da će problem rešiti samo kaznom:

-Kazna može da zaustavi ponašanje na kratko, ali neće promeniti srž problema. Potrebno je raditi na razumevanju — razgovarati s detetom, učiti ga empatiji i ponuditi mu zdrave načine da kanališe frustraciju. To može biti sport, umetnost, volontiranje, druženje. Ako dete ne zna kako drugačije, ono će se vraćati uvredama.

U osnovnoj školi u Beogradu, desilo se da je jedan petak napravio je lažni profil i ismevao drugaricu iz razreda. Devojčica se zatvorila u sebe, prestala da dolazi na časove. Roditelji su shvatili tek kad je situacija otišla predaleko.

Šta da uradite

Majka dvanaestegodišnje J.K. je uz mnogo muka i uspela da dođe do malog zlostavljača. I to je uspela zahvaljujući tome što dečak nije mogao da izdrži a da se ne pohvali „porukama kidalicama“ kojima je izluđivao svoju žrtvu. Iako su njegovi roditelji bili iskreno zgroženi ponašanjem svog sina, koji je pritom danima plakao i nije izlazio iz sobe, pogrešno su reagovali — oduzeli mu telefon i zabranili internet. Ali nije prošlo dugo, i on je opet nastavio. Tek kad su u priču uključeni školski pedagog i psiholog, otkrilo se šta se krije iza toga — dečak je sam bio izložen podsmehu i uvredama od starije dece u komšiluku. To je preneo na slabije, misleći da će tako povratiti kontrolu. Posle razgovora i podrške, počeo je da menja ponašanje.

Kako roditelji mogu pomoći:

Pričajte sa detetom bez optuživanja — pokušajte da ga razumete.

Postavite jasne granice i objasnite zašto uvrede nisu okej.

Podstičite empatiju — pitajte ga kako bi se osećalo da je na mestu žrtve.

Pratite situaciju i uključite stručnjaka ako vidite da problem traje.

Doktorka Stupar naglašava:

-Digitalni nasilnik ne postaje preko noći. Promena zahteva vreme, razumevanje i doslednost. Roditelji su ključni — oni moraju biti tu, slušati i podržavati svoje dete, čak i kad je teško.