„Nikada neću biti kao moja mama“ Da, hoćete, evo i od koje godine

Koliko puta ste pomislili: „Nikada neću biti kao moja mama“, a onda uhvatili sebe kako izgovarate iste rečenice ili pravite iste pokrete? Bilo da je u pitanju ton glasa, način razmišljanja ili svakodnevne navike – taj trenutak dolazi gotovo neprimetno.

Ispostavlja se da to nije slučajno. Postoje određene godine kada mnogi počinju sve više da liče na svoje majke, i to ne samo fizički, već i kroz ponašanje i stavove. Istraživanje koje je sprovela platforma thortful.com pokazalo je da se ta promena najčešće dešava oko 36. godine života.

U tom periodu dolazi do promene prioriteta – fokus se pomera sa ličnih želja i slobode na odgovornost, organizaciju i brigu o drugima. Upravo tada mnogi primećuju da na situacije reaguju isto kao njihove majke.

Možda vas zanima

Aleksandra je rodila deseto dete u 66. godini: Njena priča šokira svet, evo kako danas živi i da li se kaje

7 rečenica koje majke govore sinovima – a prave im štetu za ceo život

Roditelji uneli sneg u kuću, a razlog je rasplakao sve roditelje na internetu (VIDEO)

Zašto se to dešava?
Stručnjaci objašnjavaju da su obrasci ponašanja koje smo usvojili u detinjstvu duboko ukorenjeni. Posmatrali smo kako naši roditelji rešavaju probleme, komuniciraju i nose se sa stresom. Iako tokom adolescencije pokušavamo da se distanciramo i izgradimo sopstveni identitet, u zrelijim godinama ti modeli ponovo dolaze do izražaja.

Posebno se to primećuje u situacijama koje podsećaju na iskustva naših roditelja – podizanje dece, usklađivanje posla i porodice ili svakodnevne obaveze.

Da li je to loše?
Ne mora da znači.

Mnogi u početku dožive ovaj trenutak kao iznenađenje ili blagu nelagodu, ali sličnost sa majkom ne znači gubitak ličnosti. Naprotiv, to često znači da smo usvojili vrednosti i navike koje su se pokazale korisnim i stabilnim.

Naravno, svako ima mogućnost da zadrži ono što smatra dobrim, a promeni ono što mu ne odgovara. Ključ je u svesnosti – kada prepoznamo obrasce, možemo ih prilagoditi sebi.

Taj trenutak prepoznavanja obično dolazi spontano – dok opominjete dete da se obuče, dok organizujete stvari „na svoj način“ ili kada unapred brinete o svemu.

I tada vam kroz glavu prođe misao: „Evo me, ista mama.“

Ali možda je prava istina da sa godinama počinjemo bolje da razumemo svoje roditelje – i da ono što nam je nekada delovalo strogo ili preterano, sada konačno dobija smisao.