Roditelji kao posrednici: Kako reagovati kada vaše dete svedoči digitalnom zlostavljajnju prijatelja

Dok se često govori o deci koja su direktne žrtve digitalnog zlostavljanja, ređe se obraća pažnja na one koji nasilju svedoče. Upravo tada, uloga roditelja postaje ključna.

Kada dete vidi da je njegov prijatelj izložen uvredama, ismevanju ili pretnjama na internetu, ono se može naći u emotivnom raskoraku: između želje da pomogne i straha da i samo ne postane meta. Roditelji su tada prvi i najvažniji posrednici između deteta i digitalnog sveta.

O tome kako reagovati u takvim situacijama razgovarali smo sa psihološkinjom Enom Mićović.

Možda vas zanima

Zašto se deca udalje od očeva: 5 obrazaca koji razaraju odnos

Ako vaše dete govori „six-seven“, morate da znate šta se krije iza toga

Alarm stručnjaka: Autizam kod dece se često pogrešno dijagnostikuje – posledice mogu biti ozbiljne

Kako dete doživljava situaciju u kojoj svedoči digitalnom zlostavljanju prijatelja?

„Deca u takvim situacijama često osećaju nemoć, krivicu ili strah. Iako nisu direktne žrtve, emocionalno su uključena, posebno ako je u pitanju blizak prijatelj. Važno je razumeti da i svedoci nasilja mogu imati posledice – anksioznost, povlačenje ili osećaj nesigurnosti.“

Kako bi roditelji trebalo da reaguju kada im dete ispriča da se to dešava?

„Prvi korak je smirena i podržavajuća reakcija. Roditelji ne bi trebalo odmah da osuđuju, dramatizuju ili preuzmu potpunu kontrolu. Ključno je saslušati dete, potvrditi njegova osećanja i jasno mu staviti do znanja da je ispravno što je o tome govorilo.“

Da li roditelji treba da savetuju dete da se umeša ili da se drži po strani?

„Ne postoji univerzalno rešenje. Detetu treba pomoći da razmisli o bezbednim načinima podrške – na primer, da pruži emotivnu podršku prijatelju, da sačuva dokaze nasilja ili da se obrati odrasloj osobi od poverenja. Važno je naglasiti da ne mora samo da rešava problem.“

Koju poruku roditelji šalju detetu svojim ponašanjem?

„Roditelji svojim stavom modeluju odgovornost i empatiju. Ako pokažu da digitalno nasilje shvataju ozbiljno, dete uči da ne okreće glavu od problema. To je važna lekcija, ne samo za onlajn svet, već i za život uopšte.“

Digitalno zlostavljanje nije „samo dečija svađa na internetu“, već ozbiljan problem koji zahteva pažnju i saradnju roditelja, dece i škole. Kada roditelji preuzmu ulogu posrednika – slušajući, usmeravajući i pružajući podršku – oni pomažu detetu da razvije osećaj odgovornosti, solidarnosti i lične sigurnosti u digitalnom svetu.