Šta može da uspori začeće i kako da povećate šanse za uspešnu trudnoću

Planiranje trudnoće predstavlja važan korak u životu svakog para. Iako mnogi očekuju da će do trudnoće doći odmah nakon prestanka korišćenja kontracepcije, stvarnost je često drugačija. Začeće zavisi od brojnih faktora, uključujući godine, opšte zdravstveno stanje, životne navike i reproduktivno zdravlje oba partnera. Upravo zbog toga pojedine greške mogu nepotrebno odložiti ostvarenje željene trudnoće.

Dobra vest je da se većina ovih grešaka može izbeći uz malo informisanja i pravilnu pripremu.

Jedna od najčešćih grešaka jeste odlaganje planiranja trudnoće uz pretpostavku da će plodnost ostati ista bez obzira na godine. Iako mnoge žene uspešno zatrudne i nakon 35. godine, prirodna plodnost postepeno opada sa godinama, a isto važi i za muškarce, kod kojih kvalitet spermatozoida takođe može da se smanji. Zbog toga je važno da parovi budu svesni da biološki sat nije mit, već medicinska činjenica.

Možda vas zanima

Problemi sa štitastom žlezdom i plodnost: Kako hormoni utiču na začeće i trudnoću

FSH, LH i estradiol: Šta su ovi hormoni i šta otkrivaju o plodnosti žene?

Šta znači porodična istorija rane menopauze i kako može uticati na plodnost?

Veliki broj parova fokusira se isključivo na zdravlje žene, dok potpuno zanemaruje muškarca. Međutim, procenjuje se da je muški faktor odgovoran za približno polovinu slučajeva otežanog začeća. Kvalitet sperme može biti pod uticajem pušenja, alkohola, gojaznosti, stresa, određenih lekova i hroničnih bolesti. Planiranje trudnoće treba da bude zajednički proces u kojem oba partnera vode računa o svom zdravlju.

Još jedna česta greška jeste čekanje da trudnoća nastupi bez prethodnog ginekološkog pregleda. Preventivni pregled omogućava lekaru da proceni opšte reproduktivno zdravlje, proveri da li postoje infekcije, hormonski poremećaji ili druga stanja koja mogu otežati začeće ili uticati na tok trudnoće. Po potrebi mogu se preporučiti dodatne analize ili terapija pre nego što dođe do trudnoće.

Mnogi parovi ne obraćaju dovoljno pažnje na ishranu i telesnu težinu. Prekomerna, ali i preniska telesna masa mogu negativno uticati na hormone koji regulišu ovulaciju i plodnost. Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, kvalitetnim proteinima i zdravim mastima doprinosi boljem reproduktivnom zdravlju. Istovremeno, poželjno je ograničiti unos industrijski prerađene hrane, trans masti i velikih količina šećera.

Često se zaboravlja i na značaj folne kiseline. Stručnjaci preporučuju da žene počnu sa njenim uzimanjem najmanje mesec dana pre planirane trudnoće, jer folna kiselina značajno smanjuje rizik od određenih urođenih mana nervnog sistema kod bebe. Mnoge žene počnu da je koriste tek nakon pozitivnog testa na trudnoću, kada je najvažniji period razvoja već započeo.

Nepravilno određivanje plodnih dana takođe može otežati začeće. Mnogi veruju da ovulacija uvek nastupa 14. dana ciklusa, ali to nije pravilo koje važi za svaku ženu. Dužina ciklusa i vreme ovulacije razlikuju se od osobe do osobe. Praćenje menstrualnog ciklusa, simptoma ovulacije ili korišćenje testova za ovulaciju može pomoći u preciznijem određivanju najplodnijeg perioda.

Stres je faktor koji se često potcenjuje. Iako sam po sebi obično nije direktan uzrok neplodnosti, dugotrajan i intenzivan stres može uticati na hormonalnu ravnotežu, seksualnu želju i kvalitet života. Parovi koji planiraju trudnoću često osećaju pritisak da trudnoća nastupi što pre, što dodatno povećava napetost. Važno je pronaći način za odmor, kvalitetan san i aktivnosti koje doprinose psihičkom blagostanju.

Pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i upotreba psihoaktivnih supstanci predstavljaju značajne faktore rizika za smanjenu plodnost kod oba pola. Ove navike mogu uticati na kvalitet jajnih ćelija i spermatozoida, povećati rizik od spontanog pobačaja i komplikacija u trudnoći. Prestanak pušenja i ograničavanje alkohola među najvažnijim su koracima u pripremi za roditeljstvo.

Neredovna fizička aktivnost ili preterano intenzivni treninzi takođe mogu imati uticaj na plodnost. Umerena fizička aktivnost doprinosi održavanju zdrave telesne težine, poboljšava cirkulaciju i opšte zdravstveno stanje. Sa druge strane, ekstremni treninzi, posebno uz veoma nizak procenat telesne masti, mogu dovesti do poremećaja ovulacije kod pojedinih žena.

Jedna od najvećih grešaka jeste predugo odlaganje odlaska kod stručnjaka ukoliko trudnoća ne nastupa. Ako je žena mlađa od 35 godina i trudnoća ne nastane nakon godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa, preporučuje se pregled kod specijaliste za infertilitet. Kod žena starijih od 35 godina savetuje se da se pomoć potraži već nakon šest meseci pokušavanja, jer je vreme važan faktor.

Planiranje trudnoće nije period u kojem treba tražiti savršenstvo, već prilika da oba partnera unaprede svoje zdravlje i stvore najbolje moguće uslove za dolazak bebe. Male promene u svakodnevnim navikama često imaju veći značaj nego što se na prvi pogled čini. Redovni lekarski pregledi, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, dovoljno sna i zajednička briga o reproduktivnom zdravlju predstavljaju najbolju pripremu za uspešno začeće i zdravu trudnoću.

Kada se planiranju trudnoće pristupi informisano i bez nepotrebnih zabluda, šanse za ostvarenje roditeljstva postaju veće, a budući roditelji u novu životnu fazu ulaze sigurniji i spremniji.