Mislili smo da najbrži spermatozoid „pobeđuje“: Naučnici otkrili da jajna ćelija ima mnogo veću ulogu u izboru

Generacije su učile gotovo istu priču o začeću: milioni spermatozoida kreću ka jajnoj ćeliji, a jedan, najbrži i najsposobniji, uspeva da prvi stigne do nje i oplodi je.

Stvarnost je, međutim, mnogo zanimljivija.

Naučnici su pronašli dokaze da ženski reproduktivni sistem nije samo pasivno mesto na kojem spermatozoidi vode trku. Hemijski signali povezani sa jajnom ćelijom mogu različito da privlače spermatozoide različitih muškaraca.

Možda vas zanima

„Svaka cigareta negativno utiče na bebin razvoj“: Doktorka upozorila trudnice šta nikotin i ugljen-monoksid rade bebi

Mislili smo da samo roditelji oblikuju dete: Nova genetska studija pokazala da priča ide i u drugom smeru

Rodila je blizance u 70. godini, a onda ju je sačekala surova realnost: „Nemam više snage da radim“

Drugim rečima, nije sve samo do toga koji spermatozoid najbrže pliva.

Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Stokholmu i Univerziteta u Mančesteru, objavljeno u časopisu Proceedings of the Royal Society B, pokazalo je da folikularna tečnost koja okružuje jajnu ćeliju sadrži hemijske signale na koje spermatozoidi reaguju – ali ne reaguju svi isto.

Jajna ćelija nije samo „čekala pobednika“

Da bismo razumeli ovo otkriće, prvo treba zaboraviti sliku koju mnogi pamtimo iz školskih udžbenika.

Spermatozoid do jajne ćelije ne dolazi samo zahvaljujući brzini.

Na njegovom putu postoje različiti mehanizmi usmeravanja, a jedan od njih je hemotaksija – reagovanje spermatozoida na određene hemijske signale u okolini jajne ćelije.

Folikularna tečnost koja je okružuje sadrži supstance koje mogu da utiču na ponašanje spermatozoida i usmeravaju ih prema jajnoj ćeliji.

Ali istraživači su želeli da saznaju nešto drugo.

Da li su ti signali podjednako privlačni spermatozoidima svakog muškarca?

Odgovor koji su dobili bio je – ne.

Spermatozoidi jednog muškarca reagovali su drugačije od spermatozoida drugog

Naučnici su koristili uzorke folikularne tečnosti i spermatozoida parova koji su prolazili kroz postupke asistirane oplodnje u bolnici St Mary’s u Mančesteru.

Zatim su posmatrali šta se događa kada spermatozoidi dobiju mogućnost da reaguju na folikularnu tečnost različitih žena.

Rezultati su pokazali da je folikularna tečnost različitih žena različito privlačila spermatozoide određenih muškaraca.

Dakle, nije postojala jednostavna situacija u kojoj jedna žena proizvodi „jači mamac“ koji privlači sve spermatozoide ili jedan muškarac ima spermatozoide koji uvek bolje reaguju.

Bila je važna konkretna kombinacija žene i muškarca.

Da li to znači da jajna ćelija „bira“ oca?

Tu treba biti veoma precizan.

Popularno objašnjenje ovog istraživanja često glasi da „jajna ćelija bira spermatozoid“, ali jajna ćelija, naravno, ne donosi svesnu odluku.

Naučnici govore o onome što nazivaju gametskim izborom ili „kriptovanim ženskim izborom“ – biološkim mehanizmima koji mogu da daju prednost spermatozoidima određenog muškarca.

Zato je preciznije reći da hemijska komunikacija između ženskog reproduktivnog sistema i spermatozoida može uticati na to koji će spermatozoidi imati povoljnije uslove da stignu do jajne ćelije.

A to potpuno menja staru predstavu o oplodnji kao jednostavnoj trci.

Još čudnije – partner nije automatski imao prednost

Možda najzanimljiviji deo istraživanja jeste činjenica da folikularna tečnost žene nije nužno snažnije privlačila spermatozoide njenog partnera.

Istraživači su upoređivali reakcije spermatozoida na folikularnu tečnost partnerke i druge žene.

Nisu pronašli dokaz da hemijski „izbor“ jajne ćelije jednostavno potvrđuje izbor partnera koji je žena već napravila u stvarnom životu.

Drugim rečima, biološka reakcija između polnih ćelija nije morala da prati partnersku vezu muškarca i žene.

Može li ovo da objasni zašto neki parovi teško dobijaju dete?

Ovo je možda najvažnije pitanje koje otvara istraživanje.

Postoje parovi kod kojih standardne analize ne pronalaze jasan razlog zbog kojeg trudnoća izostaje.

Žena ovulira, jajovodi su prohodni, nalazi muškarca mogu biti zadovoljavajući – a začeća ipak nema.

Autori smatraju da bi bolje razumevanje hemijske komunikacije između spermatozoida i jajne ćelije jednog dana moglo da doprinese istraživanju neobjašnjene neplodnosti, kao i unapređenju postupaka asistirane reprodukcije. Ali ovo istraživanje samo po sebi ne dokazuje da je „nekompatibilnost“ jajne ćelije i spermatozoida uzrok neplodnosti određenog para.

Zašto onda ne zatrudnimo pri svakom odnosu u plodnim danima?

Ljudska reprodukcija je mnogo složenija od susreta dve ćelije.

Spermatozoid mora da preživi put kroz ženski reproduktivni sistem, prođe odgovarajuće fiziološke promene, pronađe jajnu ćeliju i bude sposoban da učestvuje u oplodnji. Nakon toga oplođena jajna ćelija mora pravilno da se razvija, stigne do materice i uspešno se implantira.

Zbog toga ni odnos u savršeno procenjenom plodnom periodu ne predstavlja garanciju trudnoće.

Novo saznanje samo dodaje još jedan fascinantan deo toj slagalici: same polne ćelije međusobno komuniciraju.

Ali nije pronađen „gen kompatibilnosti“

Važno je ne otići korak dalje od onoga što istraživanje zaista pokazuje.

Studija nije pokazala da žena može nekako da „oseti“ čiji su geni najbolji, niti da postoji jednostavan test koji može da kaže da su dvoje ljudi biološki „kompatibilni“ za pravljenje bebe.

Autori su upravo naglasili da tek treba utvrditi zbog čega određena kombinacija folikularne tečnosti i spermatozoida daje snažniju reakciju i kakav značaj taj fenomen ima za prirodno začeće. Istraživanje je pritom sprovedeno na uzorcima ljudi koji su prolazili kroz asistiranu reprodukciju, što je još jedan razlog da rezultate ne generalizujemo previše.

Priča o „najbržem spermatozoidu“ više nije dovoljna

Možda je upravo to najlepši deo ovog istraživanja.

Začeće nije trka u kojoj jajna ćelija nepomično čeka da najbrži takmičar stigne do cilja.

Ženski reproduktivni sistem aktivno učestvuje u čitavom procesu, spermatozoidi odgovaraju na hemijske signale, a istraživanje pokazuje da njihova reakcija može zavisiti čak i od konkretne kombinacije muškarca i žene.

I zato ono što se događa nekoliko trenutaka pre nego što nastane novi život izgleda mnogo složenije nego što smo nekada učili:

nije dovoljno samo stići prvi – biologija očigledno ima još nekoliko kriterijuma.

Ako vas je nekada zanimalo šta se dešava u telu nakon oplodnje i kako od jedne ćelije nastaje embrion, to možete pogledati OVDE.

Pubmed