Roditelji birali donore, a 13 godina kasnije stigao šok: Najmanje 30 dece možda začeto pogrešnim materijalom

Najmanje 30 dece, među kojima je većina iz Velike Britanije, možda je začeto spermom ili jajnim ćelijama donora koje njihovi roditelji nisu izabrali. Do ovog uznemirujućeg otkrića došla je istraga BBC-ja o postupcima vantelesne oplodnje na Severnom Kipru.

Roditelji su, verujući da donose jednu od najvažnijih odluka u životu, anonimne donore birali na osnovu medicinske istorije, fizičkog izgleda, osobina ličnosti, obrazovanja i interesovanja. Međutim, neki od njih godinama kasnije počeli su da sumnjaju da tokom njihovih postupaka nisu korišćene reproduktivne ćelije donora koje su odabrali.

BBC je ranije ove godine objavio prvih sedam slučajeva, a daljom istragom broj dece za koju postoje sumnje porastao je na najmanje 30.

Možda vas zanima

Koliko novca dati tinejdžeru za užinu? Kada izračunate ceo mesec, cifra nije mala

Devojka (25) u jednom porođaju na svet donela 9 beba! Čekali su sedmorke, a u sali je stiglo iznenađenje

Mislite da je „samo pubertet“? Snimci mozga pokazuju koliko se tinejdžeri zapravo menjaju

Polovina slučajeva povezana sa jednom klinikom

Prema istrazi BBC-ja, polovina od 30 dece rođena je nakon postupaka sprovedenih u klinici Dogus IVF Centar.

U lečenje ili komunikaciju sa velikim brojem pacijenata bile su uključene tri osobe – doktorka Firdevs Uguz Tip, doktor Ševket Alpturk i koordinatorka za pacijente Džuli Hodson.

Pojedini roditelji sumnjaju da su ih članovi osoblja obmanuli.

Uguz Tip negirala je bilo kakvu krivicu, dok Alpturk i Hodson, prema navodima BBC-ja, nisu odgovorili na pitanja britanskog javnog servisa.

BBC je objavio i da je banka sperme Cryos International kliniku Dogus stavila na crnu listu još 2016. godine.

Ministarstvo zdravlja Severnog Kipra saopštilo je nakon prvih navoda da je pokrenuta zvanična istraga, ali, prema BBC-ju, nije odgovorilo na ponovljene zahteve za dodatnim informacijama.

Roditeljima obećavani pregledani i zdravi donori

Većina roditelja koji su razgovarali sa BBC-jem tvrdi da im je bilo obećano da će biti korišćeni pregledani i zdravi donori iz zapadne Evrope.

Od 30 dece obuhvaćene slučajevima koje je istraživao BBC, njih 11 podvrgnuto je DNK testiranju. Rezultati su ukazali na genetsko poreklo iz Turske ili okolnih zemalja.

Većina testirane dece začeta je između 2012. i 2024. godine u klinici Dogus.

Iza tih podataka kriju se i veoma lične priče porodica koje su godinama verovale da znaju biološko poreklo svoje dece.

Majka posle 13 godina saznala istinu o svom sinu

Jedna od njih je majka koju BBC predstavlja kao Rejčel.

Ona je tek posle 13 godina neizvesnosti saznala da njen sin Jona nije začet spermom donora kojeg je izabrala.

Rejčel je 2012. odabrala anonimnog danskog donora poznatog pod imenom Dito preko banke Cryos International.

Za tretman u klinici Dogus, koji je uključivao i donorsku spermu iz te banke, platila je oko 4.000 evra.

Sumnje su se pojavile kada su, prema njenim tvrdnjama, koordinatori klinike više puta odbijali da joj dostave medicinski izveštaj kojim bi bilo potvrđeno da je zaista korišćena sperma odabranog donora.

Majku je dodatno zbunjivao izgled njenog sina, koji se razlikovao i od njenog izgleda i od opisa donora kojeg je odabrala.

Na kraju je urađena DNK analiza.

Testiranje je potvrdilo da je Jona njen biološki sin, ali i da muškarac kojeg je izabrala kao donora nije njegov biološki otac.

Stručnjaci: Greške sa donorima izuzetno su retke

Stručnjaci za plodnost sa kojima je BBC razgovarao ocenili su da je slučajna upotreba pogrešnog donora tokom postupka vantelesne oplodnje izuzetno retka.

Zbog broja slučajeva koje je istraga otkrila, stručnjaci su ukazali da bi mogla postojati sumnja na „nemar“ ili „obmanu“.

Od 15 slučajeva povezanih sa klinikom Dogus, u više njih pojavljuju se ista tri člana osoblja.

Prema podacima vlasti Severnog Kipra koje prenosi BBC, Alpturk je vlasnik i menadžer klinike i odobrava procedure i aktivnosti.

Uguz Tip lečila je još devetoro dece čiji su slučajevi povezani sa Dogusom. Ona, međutim, tvrdi da je Alpturk bio odgovoran za odobravanje procedura i odbacuje tvrdnje da je obmanjivala pacijente.

Slučajevi se pojavili i u drugim klinikama

Priča se, međutim, ne završava na jednoj klinici.

Nakon što je 2015. godine napustila Dogus, Uguz Tip bila je uključena i u još devet sličnih slučajeva u dve druge klinike, navodi BBC. Većina njih odnosila se na kliniku Miracle IVF, koju ona sada vodi.

Hodson je, prema istrazi, bila glavni kontakt za veliki broj britanskih pacijenata. U imejlovima im je navodno govorila da će Uguz Tip u njihovo ime naručiti spermu iz banke Cryos.

Uguz Tip je, međutim, rekla da nabavka sperme nije bila deo njenog posla i da nije znala da pacijenti dobijaju takve informacije.

Cryos je BBC-ju saopštio da je kliniku Dogus stavio na crnu listu 2016. zbog zabrinutosti da klinika za jednog pacijenta nije naručila njihovu spermu, iako je navodno rekla da će to učiniti.

Banka je sada obustavila saradnju sa Uguz Tip i klinikom Miracle IVF dok traje istraga vlasti Severnog Kipra.

Uguz Tip tvrdi da je oslobođena optužbi za kršenje zakona, ali BBC navodi da tu tvrdnju nije uspeo da potvrdi kod Ministarstva zdravlja Severnog Kipra.

Za roditelje ovo nije samo pitanje genetike

Iza ove priče nalazi se pitanje koje je mnogo veće od administrativne greške ili laboratorijskog propusta.

Roditelji koji se odluče za donirane reproduktivne ćelije donose odluke oslanjajući se na informacije koje dobijaju od klinike. Medicinska istorija donora može jednog dana biti važna i samom detetu, posebno kada lekar bude pitao za bolesti koje postoje u biološkoj porodici.

Tu je i pravo roditelja da znaju da je postupak sproveden upravo onako kako je dogovoreno.

A za dete, pitanje biološkog porekla može postati važan deo ličnog identiteta.

Zato ova priča ne bi trebalo da izazove strah kod roditelja koji prolaze kroz vantelesnu oplodnju, ali jeste podsetnik koliko je važno birati ustanovu koja posluje u okviru jasnog regulatornog sistema, tražiti kompletnu dokumentaciju o postupku i raspitati se o načinu identifikacije i praćenja doniranog reproduktivnog materijala.

Slučajevi koje je otkrio BBC predstavljaju navode koji su predmet istrage i ne znače da se ovakve zamene uobičajeno događaju tokom vantelesne oplodnje. Naprotiv, stručnjaci koje BBC citira naglašavaju da je korišćenje pogrešnog donora izuzetno retko.

Inače, mi smo ranije objavili video u kom se vidi kako se radi vantelesna oplodnja, opširnije pogledajte u POSEBNOJ VESTI.

BBC