Mislite da je „samo pubertet“? Snimci mozga pokazuju koliko se tinejdžeri zapravo menjaju

Roditeljima ponekad deluje kao da se njihovo dete gotovo preko noći promenilo. Tinejdžer koji je do juče pričao o svemu sada želi više vremena iza zatvorenih vrata, burnije reaguje, društvo mu postaje izuzetno važno, a odluke koje donosi roditeljima ponekad deluju potpuno nepromišljeno.

Najlakše je sve pripisati jednoj reči – pubertet.

Međutim, iza promena koje primećujemo spolja odvijaju se i velike promene u mozgu. Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje (NIMH), koji je deo Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH), godinama proučava upravo razvoj mozga tokom puberteta i adolescencije.

Možda vas zanima

Pedijatar otkriva kada je idealno da dete krene u vrtić: „Nije svaki uzrast isti“

Stiže novčana pomoć i za peto i šesto dete! Najavljena nova mera, evo koliko država sada daje roditeljima

Dete vam sedi kao „žabica“? Stručnjak upozorava zašto W položaj nije najbolji izbor

NIMH je u okviru istraživanja koristio i magnetnu rezonancu (MRI) kako bi pratio razvoj mozga dece tokom puberteta. U jednoj longitudinalnoj studiji deca se prate tokom više godina, a istraživanje, pored MRI snimanja, uključuje fizičke preglede, merenja, upitnike, kao i analize krvi i urina.

Mozak tinejdžera nije „gotov“

Jedna od najvažnijih stvari koju bi roditelji trebalo da znaju jeste da se mozak intenzivno razvija i tokom tinejdžerskih godina.

Prema NIMH-u, iako mozak već početkom adolescencije uglavnom dostigne svoju konačnu veličinu, način na koji funkcioniše nastavlja da se usavršava. Sazrevanje mozga nastavlja se sve do srednjih i kasnih dvadesetih godina.

Posebno je zanimljiv prefrontalni korteks, područje iza čela koje učestvuje u planiranju, određivanju prioriteta i donošenju odluka.

Upravo je to jedan od poslednjih delova mozga koji sazreva.

Zbog toga ponašanje tinejdžera ne treba jednostavno tumačiti kao „bezobrazluk“ ili „neodgovornost“. Istovremeno, razvoj mozga nije opravdanje za svako ponašanje – tinejdžerima su i dalje potrebni granice, razgovor i postepeno preuzimanje odgovornosti.

Zašto im društvo odjednom postane toliko važno?

Promene se ne odnose samo na donošenje odluka.

NIMH navodi da je razvoj mozga u adolescenciji povezan i sa društvenim iskustvima. Tinejdžeri postaju usmereniji na vršnjake i odnose sa njima, a kombinacija povećanog značaja društvenih iskustava i prefrontalnog korteksa koji još sazreva može doprineti većoj spremnosti na rizik.

To ne mora uvek biti nešto loše.

Rizik za tinejdžera može da znači opasno ponašanje, ali i nešto pozitivno – prilazak novom drugu, prijavljivanje za takmičenje, novi sport ili izlazak iz sopstvene zone komfora.

Hormoni jesu deo priče, ali nisu cela priča

Pubertet podrazumeva velike hormonske promene, a naučnici istražuju upravo veze između pubertetskog razvoja, hormona i promena u mozgu.

Zato je važno napraviti razliku: MRI snimak ne „snima hormone“.

NIMH u studiji o pubertetu kombinuje MRI snimanje sa drugim metodama, uključujući analize krvi i urina, kako bi naučnici mogli da proučavaju odnos puberteta i razvoja mozga.

Postoje i velika dugoročna istraživanja. ABCD studija prati gotovo 12.000 mladih od devete i desete godine ka ranom odraslom dobu i koristi napredno snimanje mozga kako bi istraživači pratili njegov razvoj, ali i veze sa snom, fizičkom aktivnošću, vremenom pred ekranima, porodičnim odnosima i drugim faktorima.

Postoji razlog i zašto tinejdžer uveče „oživi“

Još jedna promena posebno je zanimljiva roditeljima pred početak škole.

Zašto dete u ponoć tvrdi da uopšte nije pospano, a u sedam ujutru jedva može da otvori oči?

Nije nužno reč samo o telefonu i navici da ostaje budno.

Prema NIMH-u, melatonin, hormon povezan sa ciklusom spavanja, kod tinejdžera funkcioniše drugačije nego kod dece i odraslih. Tokom adolescencije njegov nivo ostaje povišen kasnije tokom noći i pada kasnije ujutru. To može doprineti kasnijem uspavljivanju i težem ranom buđenju.

Nedostatak sna, međutim, može otežati pažnju i kontrolu impulsa i negativno se odraziti na funkcionisanje u školi.

Naučnici su godinama snimali kako mozak sazreva

Posebno upečatljiva istraživanja NIMH-a nastala su zahvaljujući ponovljenim MRI snimanjima dece i mladih.

U jednom istraživanju praćeno je 375 mladih koji su snimani najmanje dva puta, dok je debljina moždane kore merena na čak 40.000 tačaka. NIMH navodi da su takva snimanja omogućila nastanak upečatljivih „time-lapse“ prikaza sazrevanja mozga.

Tokom adolescencije dolazi do svojevrsnog finog podešavanja i reorganizacije moždanih sistema, dok različiti delovi mozga ne sazrevaju istovremeno.

Zbog toga snimci razvoja mozga mogu roditeljima da pruže potpuno drugačiju perspektivu na godine koje često jednostavno nazivamo „teškim pubertetom“.

Tinejdžerski mozak ima i ogromnu prednost

Sve ove promene ne znače da je mozak tinejdžera „lošija verzija“ mozga odrasle osobe.

Naprotiv.

NIMH naglašava da je tinejdžerski mozak izuzetno sposoban da se prilagođava i reaguje na nova iskustva. Zahtevnije učenje, fizička aktivnost, umetnost i muzika samo su neki od podsticaja koji mogu doprineti jačanju moždanih veza tokom ovog perioda.

Zato je adolescencija mnogo više od promena raspoloženja i želje da se vrata sobe zatvore pred roditeljima.

To je period intenzivnog razvoja u kojem se istovremeno menjaju telo, hormoni, društveni svet i mozak deteta koje polako postaje odrasla osoba.

Izvori: National Institute of Mental Health (NIMH), National Institutes of Health (NIH), ABCD Study.