Decu oblače kao za svadbu kada idu u park, ignorišu ih kad plaču: Srpkinju šokirala pravila roditelja u Parizu

„Stvari koje roditelji rade u Parizu, a ostatak sveta bi poslale u komu“ – ovako je Kristina Jovanović, na Instagramu poznata kao „Multikulturna mama“, opisala video u kojem je navela nekoliko pravila i roditeljskih praksi sa kojima se susrela tokom života u Parizu.

Kristina je Srpkinja koja godinama živi u Francuskoj, udata je za muškarca rođenog u Kongu, a njih dvoje su deo života proveli i u Velikoj Britaniji. Upravo zbog tog multikulturalnog iskustva bilo joj je zanimljivo da posmatra koliko se način vaspitavanja dece može razlikovati od zemlje do zemlje, ali i između različitih društvenih slojeva.

U svojoj objavi posebno je izdvojila ono što je primetila kod određenih, uglavnom imućnijih i tradicionalnijih pariških porodica – od načina oblačenja dece za odlazak u park i ponašanja u restoranima, pa sve do odnosa prema dečjem plaču, samostalnosti i vremena koje roditelji svakodnevno provode sa decom.

Možda vas zanima

Dve kuće u istom dvorištu, cene od 42.000 evra: Za majke postoji i državna olakšica do 20.000 evra

Influenserka vežbala sa petomesečnom bebom na traci za trčanje: Snimak podelio roditelje – „Šta ako padneš?“

Devojka (25) u jednom porođaju na svet donela 9 beba! Čekali su sedmorke, a u sali je stiglo iznenađenje

Neke od ovih navika roditeljima iz Srbije verovatno bi bile potpuno nezamislive, dok bi im druge možda bile bliske.

Ipak, Kristina odmah pravi važnu ogradu – ne govori o svim Francuzima niti o celoj zemlji, već o određenim slojevima pariškog društva, za koje kaže da imaju veoma snažan i duboko ukorenjen sistem pravila kada je odrastanje dece u pitanju.

U park kao na svečani događaj

Jedna od prvih stvari koje je izdvojila jeste način na koji roditelji oblače mališane čak i za običan odlazak u park.

– Oblače decu u svečane kompletiće (košulje, polo džemperi, sokne, kožne cipele ili lakovane baletanke sa štiklicom itd) kad idu u parkić.

U restoranu bez igračaka i bojanki

Kristina kaže da je drugačiji i odnos prema ponašanju veoma male dece u restoranima.

 – Kada vode malu decu (tipa 1-5 godina) u restorane, ne nose nikakve zanimacije (bojanke, male igračke), i ako se ne ponašaju “primerno”, stave ih u kolica i okrenu ih da gledaju u zid.

Ne intervenišu odmah u parku

Još jedna stvar koja joj je privukla pažnju jeste način na koji pojedini roditelji reaguju na sukobe među decom.

 – U parkiću ne intervenišu ako vide svoje dete kako radi nešto što ne bi trebalo (gura nekog, otima, itd).

Decu viđaju tek uveče

Posebno je zanimljiv deo koji se odnosi na organizaciju svakodnevnog porodičnog života i brigu o deci.

 – Decu viđaju samo uveče (posle 19h) i vikendom od trenutka kad krenu u vrtić (u Parizu veoma često od 4 meseca kad se završi porodiljsko). Kada deca krenu u školu (sa 3 godine), dadilja ih preuizma iz škole. U toku raspusta ih stavljaju u “centre de loisirs” – tip dnevnog letnjeg kampa za decu od 3+. Na odmor vode i dadilju.

Kada dete noću plače – ignorišu ga

Možda najviše pažnje izaziva njeno zapažanje o tome kako pojedine porodice reaguju kada se malo dete probudi i plače tokom noći.

 – Ignorišu malu decu (uzrasta 2-3-4) ako plaču noću. Ako dete izadje iz sobe plačući, prave se da ih ne vide i ignorišu ih dok ne odu nazad u svoju sobu.

Kako Kristina objašnjava, ovakvi pristupi posebno su prisutni u određenim imućnim i starosedelačkim slojevima Pariza.

 – Ovi pristupi su duboko ukorenjeni u odredjene slojeve- posebno u one imućne, starosedelačke slojeve (za ostatak Francuske ne mogu da pričam jer je Pariz potpuno drugi svet), i ako ikada udjete u razgovor oko bilo koje od ovih stavki, znajte da ćete veoma verovatno čuti kako je to jedini “pravi” način vaspitavanja dece.