Žena se rađa sa svim jajnim ćelijama koje će imati: Evo šta se sa njima dešava od rođenja do menopauze

Kada se rodi devojčica, u njenim jajnicima već se nalazi ogromna zaliha jajnih ćelija. Za razliku od mnogih drugih ćelija u organizmu koje se neprestano obnavljaju, tradicionalno medicinsko razumevanje reproduktivnog starenja jeste da se broj oocita nakon rođenja postepeno smanjuje i ne obnavlja.

I tu dolazi činjenica koja mnoge žene iznenadi: tokom života neće biti iskorišćena ni približno većina te početne zalihe.

Ne „trošimo“ samo jednu jajnu ćeliju mesečno

Često se misli da žena svakog meseca izgubi jednu jajnu ćeliju – onu koja se oslobodi tokom ovulacije.

Možda vas zanima

Mislili smo da najbrži spermatozoid „pobeđuje“: Naučnici otkrili da jajna ćelija ima mnogo veću ulogu u izboru

„Svaka cigareta negativno utiče na bebin razvoj“: Doktorka upozorila trudnice šta nikotin i ugljen-monoksid rade bebi

Rodila je blizance u 70. godini, a onda ju je sačekala surova realnost: „Nemam više snage da radim“

Međutim, priča je mnogo složenija.

Tokom života jajne ćelije se gube prvenstveno prirodnim procesom propadanja folikula, poznatim kao atrezija, dok samo mali deo dospeva do ovulacije. Upravo kombinacija atrezije i ovulacije dovodi do postepenog smanjivanja ovarijalne rezerve.

Zbog toga rečenica sa viralne ilustracije – „svake jajne ćelije koju oslobodiš starija je nego što misliš“ – ima zanimljivu biološku osnovu: jajna ćelija koja jednog meseca sazreva nije tada „napravljena“.

Njena prethodnica nalazi se u jajnicima još od perioda pre rođenja.

Šta se događa kako prolaze godine?

Kako žena stari, smanjuje se broj preostalih jajnih ćelija, odnosno ovarijalna rezerva. Ali nije moguće napraviti univerzalnu tabelu i tvrditi da svaka žena sa 20, 30 ili 40 godina ima tačno određeni broj jajnih ćelija.

Razlike između žena iste životne dobi mogu biti velike.

Još važnije, broj jajnih ćelija nije isto što i njihova sposobnost da dovedu do trudnoće i rođenja deteta.

ASRM posebno upozorava da testovi ovarijalne rezerve ne predstavljaju jednostavan „test plodnosti“. Starost žene i dalje je jedan od najvažnijih faktora kada se procenjuje reproduktivni potencijal.

A šta onda pokazuje AMH?

Tu dolazimo do analize za koju je čula gotovo svaka žena koja je razmišljala o plodnosti – AMH, odnosno anti-Milerov hormon.

AMH, kao i ultrazvučno određivanje broja antralnih folikula, može pomoći lekarima da procene ovarijalnu rezervu. Međutim, rezultat AMH testa ne može sam da kaže ženi da li će zatrudneti prirodnim putem.

Žena sa nižom ovarijalnom rezervom nije automatski neplodna, kao što ni visok AMH nije garancija trudnoće.

Zato ovu viralnu ilustraciju treba posmatrati kao slikovit prikaz jedne fascinantne činjenice o ženskom telu, a ne kao kalkulator koji svakoj ženi govori koliko joj je jajnih ćelija ostalo.

Šta je AMH i kada ga treba proveriti čitajte u POSEBNOJ VESTI.