Zašto se deca vezuju za „sigurnosno ćebence“ i šta to zapravo znači

Mnogi roditelji primete da dete ima omiljeno ćebe, plišanu igračku ili neku krpicu bez koje ne želi da spava ili ide bilo gde. U psihologiji se to često naziva “sigurnosni objekat”, a u svakodnevnom govoru najbliži izraz je “sigurnosno ćebence” ili “prelazni predmet”.

To nije navika bez razloga niti razmaženost, već normalan deo emocionalnog razvoja deteta.

Šta je zapravo sigurnosno ćebence

To je predmet koji detetu daje osećaj sigurnosti kada nije u blizini roditelja. Najčešće je to ćebence, plišana igračka ili nešto što dete stalno nosi sa sobom.

Dete taj predmet ne doživljava kao običnu stvar, već kao nešto što ga smiruje i pomaže mu da se lakše odvoji od roditelja u stresnim situacijama, poput odlaska na spavanje, u vrtić ili kod lekara.

Zašto se deca vezuju za takve predmete

U ranom uzrastu deca još uvek uče kako da se nose sa odvajanjem od roditelja i novim situacijama. Sigurnosni predmet im pomaže da taj prelaz bude lakši.

On im daje:

• osećaj poznatog i sigurnog
• smirenje u novim situacijama
• lakše uspavljivanje
• manju anksioznost kada roditelj nije prisutan

To je zapravo način na koji dete prenosi deo sigurnosti koju dobija od roditelja na predmet.

Da li je to normalno i do kada traje

U većini slučajeva, vezivanje za sigurnosni predmet je potpuno normalno u uzrastu od druge do pete ili šeste godine. Kako dete raste i razvija sigurnost u sebe i okolinu, potreba za tim predmetom se postepeno smanjuje.

Kod neke dece traje kraće, kod neke duže, i to samo po sebi nije problem, sve dok ne ometa svakodnevno funkcionisanje.

Šta roditelji treba da rade

Najvažnije je da roditelji ne oduzimaju taj predmet naglo i bez potrebe. Ako dete ima sigurnosno ćebence, to je znak da mu je potrebno dodatno osećanje sigurnosti.

Bolje je:

• dozvoliti detetu da ga koristi kada mu treba
• postepeno jačati njegovu samostalnost
• ne praviti pritisak ili sramljenje

Dete će ga samo odbaciti kada bude spremno.