Godinama su ih kritikovali, a deca ih obožavala: Da li su Teletabisi zaista bili loši za razvoj dece?

Kada su se Teletabisi prvi put pojavili krajem devedesetih, reakcije odraslih bile su podeljene. Dok su ih deca širom sveta obožavala, mnogi roditelji i pojedini stručnjaci tvrdili su da serija „usporava razvoj govora“, da je previše jednostavna i da decu navikava na besmislene sadržaje.

Posebno su kritikovani spor govor, ponavljanje rečenica i neobični glasovi likova poput Tinkija Vinkija, Dipsija, La-La i Poa. Mnogi odrasli nisu razumeli zašto mala deca satima gledaju emisiju u kojoj se iste reči i scene ponavljaju više puta.

Međutim, stručnjaci za rani razvoj kasnije su objasnili da upravo ono što odraslima deluje čudno zapravo ima smisla za veoma malu decu.

Teletabisi su prvenstveno bili namenjeni deci uzrasta od jedne do četiri godine, periodu kada mozak uči kroz ponavljanje, ritam, boje, zvukove i jednostavne obrasce komunikacije. Mala deca ne prate radnju na isti način kao starija deca ili odrasli. Njima su važni prepoznatljivost, sigurnost i ponavljanje poznatih obrazaca.

Velika zabluda nastala je jer su odrasli često procenjivali dečji sadržaj iz perspektive odraslog mozga. Ono što odraslima deluje dosadno ili besmisleno, detetu od dve godine može biti upravo dovoljno jednostavno da ga razume i prati.

Zanimljivo je da su mnogi roditelji koji su nekada kritikovali Teletabise kasnije priznali da su njihova deca sasvim normalno razvila govor, socijalne veštine i pažnju. Danas se ova serija često posmatra više kao deo nostalgije jedne generacije nego kao opasnost za razvoj.