Mama izašla iz sobe i preko kamere gledala šta će beba uraditi: Počela je da plače, a onda se dogodilo nešto neočekivano

Jedna mama odlučila je da proveri kako će njena devojčica reagovati kada je ostavi u krevecu i izađe iz sobe. Umesto da se odmah vrati čim je čula plač, ostala je ispred vrata i preko kamere pratila šta se dešava. Snimak koji je objavila na Instagramu otvorio je pitanje o kojem roditelji imaju različita mišljenja: Da li je potrebno reagovati na svaki dečji plač istog trenutka?

Uspavljivanje malog deteta može biti jedan od najizazovnijih delova roditeljstva. Neka deca lako utonu u san, dok drugima treba mnogo više vremena, blizine i utehe.

Mama koja na Instagramu objavljuje pod profilom „raising_calm“ podelila je snimak svoje devojčice iz kreveca, zabeležen kamerom za nadzor.

Možda vas zanima

Vaše srce je krenulo dalje nakon razvoda, ali dečje još živi u staroj porodici: Kako detetu olakšati kada mama ili tata pronađu novog partnera?

Beba prekinula venčanje roditelja u najvažnijem trenutku: Kada je matičar pitao ima li prigovora, svi su prasnuli u smeh

Beba dobija samo 400 grama mesečno: Da li je to razlog za brigu? Pedijatar objasnila šta roditelji moraju da znaju

Želela je da pokaže kako je izgledao jedan pokušaj da njeno dete nauči da se samostalno umiri i zaspi.

Izašla je iz sobe, a devojčica je odmah primetila

Na početku snimka vidi se mama koja se naginje nad krevetac, a zatim napušta sobu.

Devojčica ostaje sama u krevecu, ali ubrzo primećuje da je mama otišla.

Počinje da plače.

„Moj pokušaj da se neprimetno iskradem nije uspeo. Gledala me je kako odlazim“, napisala je majka uz snimak.

Kako objašnjava, bilo joj je teško da sluša plač svog deteta.

Ipak, odlučila je da nakratko sačeka i posmatra kako se situacija razvija.

„Ruka mi je već bila na kvaki“

Mama je otkrila da nije otišla daleko. Stajala je neposredno ispred dečje sobe, sa rukom na kvaki, spremna da uđe ako proceni da je potrebno.

Istovremeno je pratila devojčicu preko monitora.

„Srceparajuće je“, napisala je dok je opisivala kako se osećala slušajući dete.

Objasnila je da je želela da obrati pažnju na način na koji devojčica plače i da proceni da li joj je potrebna neposredna uteha.

Prema njenim rečima, prvi nalet plača trajao je oko 45 sekundi.

Devojčica je potom nastavila da se pomera po krevecu, pridržavala se za ogradicu i pokušavala da se umiri.

Posle manje od dva minuta plač je prestao

Mama je na snimku objasnila da je u jednom trenutku primetila promenu.

Plač nije postajao sve intenzivniji, već je počeo da slabi.

Devojčica se postepeno umirivala, a pokreti njenog tela postajali su opušteniji.

Prema majčinim navodima, ukupno vreme provedeno u plaču bilo je kraće od dva minuta.

A onda je usledio trenutak koji je želela da podeli sa drugim roditeljima.

Devojčica je legla i zaspala.

Mama tvrdi da je od njenog izlaska iz sobe do uspavljivanja prošlo manje od pet minuta.

„Ne znači svaki plač da moramo odmah da intervenišemo“

Uz snimak je napisala da je plač način na koji deca komuniciraju, ali da, prema njenom iskustvu, ne znači svaka epizoda plača da roditelj mora istog trenutka da uđe u sobu.

„Ponekad je deci potrebna podrška. Ponekad im je potrebna uteha. A ponekad, kada su njihove potrebe zadovoljene i kada su bezbedna, potrebna im je prilika da vežbaju novu veštinu“, objasnila je.

Dodala je da je za nju najvažnije bilo da pronađe ravnotežu između odgovaranja na potrebe deteta i pružanja prostora da postepeno razvija samostalnost.

„Biti roditelj koji odgovara na potrebe deteta ne znači sprečiti svaku suzu. A učiti dete samostalnosti ne znači uskraćivati mu bliskost“, poručila je.

Da li je dobro pustiti dete da plače pre spavanja?

Iako je devojčica sa snimka uspela da se umiri i zaspi, to ne znači da će isti pristup odgovarati svakom detetu.

Način uspavljivanja zavisi od uzrasta, temperamenta, zdravstvenog stanja i razvojnih potreba deteta.

Posebno je važno razlikovati novorođenčad i mlađe bebe, kojima je potrebna česta i pravovremena reakcija na plač, od starije dece koja postepeno razvijaju sposobnost samoumirivanja.

Plač može ukazivati na glad, bol, nelagodnost, bolest, strah ili potrebu za blizinom.

Zato roditelji ne bi trebalo da posmatraju vreme provedeno u plaču kao univerzalno pravilo, niti da ignorišu dete koje je uznemireno ili ima neku nezadovoljenu potrebu.

Ako razmišljaju o promeni načina uspavljivanja, naročito kod beba, korisno je da se posavetuju sa pedijatrom.

Snimak otvorio pitanje koje muči mnoge roditelje

Mama koja je objavila video nije tvrdila da postoji samo jedan ispravan način uspavljivanja.

Naprotiv, naglasila je da je važno poznavati sopstveno dete, prepoznavati njegove potrebe i pažljivo odlučivati kada treba reagovati.

Njen snimak pokazuje jedan trenutak iz porodične svakodnevice, ali ne predstavlja dokaz da je odlaganje reakcije na plač najbolje rešenje za svako dete.

A šta vi mislite? Da li se odmah vraćate u sobu kada dete zaplače ili mu, kada ste sigurni da je sve u redu, ostavite malo vremena da pokuša da se umiri?