Lekari su joj se borili za život: Beba popila ovaj „zdrav“ napitak, pa završila na dijalizi

Sedamnaestomesečna Bruklin Maris iz Kalifornije doživela je teško trovanje nakon što je, prema navodima njene porodice, mesecima pila nepasterizovano kozje mleko. Devojčica je razvila ozbiljnu infekciju bakterijom Ešerihija koli, a njeno stanje se toliko pogoršalo da je morala da bude priključena na respirator i podvrgnuta dijalizi.

Sve je počelo jednog letnjeg dana kada je Bruklin povratila tokom vožnje. U naredna dva dana povraćanje se nastavilo, a roditelji su primetili da sadržaj menja boju. Kada se njeno stanje naglo pogoršalo, lekari su je hitno prebacili u specijalizovanu dečju bolnicu udaljenu oko 110 kilometara. Tamo je usledila borba za njen život. Bruklin nije mogla samostalno da diše, došlo je do otkazivanja bubrega, a čak tri puta je doživela srčani zastoj. Lekari su utvrdili da je razvila hemolitičko-uremijski sindrom, ozbiljnu komplikaciju koja može nastati nakon infekcije određenim sojevima bakterije E. coli.

Majka je želela da pomogne ćerki

Bruklinina majka Emili Maris odlučila je da joj daje sirovo kozje mleko nakon što je tražila alternativu za ishranu svoje ćerke. Devojčica je rođena sedam nedelja pre termina, sa malom porođajnom težinom i nedovoljno razvijenim plućima, zbog čega je prvi mesec života provela na intenzivnoj nezi. Kasnije je Emili morala da prekine dojenje zbog terapije koju je koristila za hronični bol. Prema njenim rečima, formula joj nije odgovarala, dok je kravlje mleko kod Bruklin izazivalo probleme sa stolicom. Pomoć je potražila u jednoj Fejsbuk grupi, gde su joj druge majke preporučivale sirovo kozje mleko. Jedna od njih uputila ju je na farmu udaljenu oko 16 kilometara od njenog doma. Emili je mleko preuzela istog dana. Kako navodi, Bruklin ga je dobro prihvatila, a njena stolica postala je redovnija. Zbog toga joj je davala isto mleko narednih šest meseci. Nije znala da bi takva odluka mogla da ima ozbiljne posledice.

Možda vas zanima

Rekli su im da će beba umreti, pa su počeli da planiraju sahranu: A onda im je ćerkica priredila čudo

Majka mi je ukrala dečka i ubedila me da nisam normalna: Zajedno su pobegli i dobili dete, a ja sam morala sve da priznam ocu

Detinjstvo uz psa je nešto što dete pamti zauvek, evo i zašto

Infekcija je dovela do teškog oštećenja bubrega

Tokom lečenja Bruklin je razvila hemolitičko-uremijski sindrom, poznat kao HUS. Ovo ozbiljno stanje može da se razvije nakon infekcije određenim sojevima bakterije E. coli. Toksini koje bakterija proizvodi mogu da oštete sitne krvne sudove i izazovu probleme sa krvnim ćelijama i bubrezima. U Bruklininom slučaju bubrezi su prestali da funkcionišu kako treba, pa je nekoliko dana morala da bude na dijalizi. Zbog problema sa disanjem bila je priključena i na respirator. Lekari su uspeli da joj spasu život, ali oporavak nije prošao bez posledica. Nakon bolesti počela je blago da šepa i imala je probleme sa spavanjem, dok su lekari upozorili porodicu da bi mogla da ima dugoročne posledice po zdravlje bubrega.

Zašto je sirovo mleko rizično?

Sirovo ili nepasterizovano mleko nije prošlo postupak pasterizacije, odnosno kontrolisano zagrevanje kojim se uništavaju brojni opasni mikroorganizmi. Čak i kada mleko potiče sa farme koja deluje uredno i bezbedno, ne postoji garancija da je oslobođeno patogenih bakterija. Do kontaminacije može doći tokom muže, obrade, skladištenja ili rukovanja mlekom. Među mikroorganizmima koji mogu biti prisutni u nepasterizovanom mleku nalaze se E. coli, salmonela, kampilobakter i listerija. Poseban oprez potreban je kada je reč o maloj deci, trudnicama, starijim osobama i ljudima sa oslabljenim imunitetom, jer kod njih infekcije izazvane kontaminiranom hranom mogu imati ozbiljniji tok. Tvrdnje da sirovo mleko ima posebne zdravstvene prednosti koje pasterizovano mleko nema nisu dovoljan razlog da se zanemare poznati rizici od patogenih mikroorganizama.

I drugo dete se razbolelo nakon mleka sa iste farme

Slučaj je dobio dodatnu pažnju kada je prijavljeno da je, nekoliko dana nakon Bruklinine bolesti, i šestogodišnje dete koje je konzumiralo mleko sa iste farme teško obolelo. Porodice su potom pokrenule sudski postupak protiv vlasnice farme Kortni Bejker i njene kompanije, tvrdeći da su bile izložene kontaminiranom sirovom mleku koje je predstavljeno kao bezbedno za ljudsku upotrebu. Vlasnica farme je, prema pisanju ProPublice, tvrdila da je mleko bilo namenjeno isključivo životinjama i da je tako bilo i oglašavano. Sudski postupak je u trenutku objavljivanja priče bio u toku, a ona je navode porodica osporila. Zbog toga se uzrok infekcije u konkretnom slučaju ne može nezavisno predstaviti kao pravosnažno utvrđena činjenica, iako porodica smatra da je upravo nepasterizovano mleko bilo izvor zaraze.

„Želela sam najbolje za nju“

Bruklinina majka danas govori o ovom iskustvu sa velikim osećajem krivice. Kako je ispričala za ProPublicu, nije želela da ugrozi svoje dete, već je verovala da joj pronalazi rešenje za problem sa ishranom i zatvorom. Upravo zato njen slučaj predstavlja važan podsetnik roditeljima da „prirodno“ ne znači automatski i bezbedno. Kada je u pitanju ishrana male dece, posebno je važno oslanjati se na preporuke pedijatra i proverene smernice, a ne na iskustva sa društvenih mreža.

Nepasterizovano mleko može sadržati opasne bakterije čak i kada izgleda, miriše i ukusa je sasvim normalno. Pasterizacija je uvedena upravo kako bi se smanjio rizik od bolesti koje se mogu preneti mlekom. Za malu decu, kod koje infekcije mogu brzo da dovedu do dehidracije i ozbiljnih komplikacija, bezbednost hrane ne bi trebalo prepustiti slučaju.