Dolazak unučeta menja živote baka i deka: Evo zbog čega ih grize savest, a neće to nikome da priznaju

Kažu da bake i deke često vole unuke na poseban način. Ipak, dolazak novog člana porodice ne donosi samo sreću, nežnost i uzbuđenje. Nova uloga može da probudi i umor, osećaj preopterećenosti, pa čak i potrebu za većom slobodom i vremenom za sebe. Iako se o tome retko govori, sasvim je moguće da baka ili deka istovremeno budu presrećni zbog unučeta i da im nedostaje nekadašnji način života.

„Dolazak unučeta može da pokrene nerešene konflikte između roditelja i njihove odrasle dece, da donese poteškoće u vezi sa brigom o bebi, ali i da poveća finansijsko opterećenje baka i deka koji pomažu svojoj odrasloj deci“, objašnjava dr Džef Segal.

Zbog toga osećanja starije generacije nisu uvek isključivo pozitivna. Ipak, bake i deke često se ustručavaju da otvoreno govore o svojim nedoumicama i frustracijama, jer se plaše da bi drugi mogli da pomisle da ne vole dovoljno svoje unuke.

Možda vas zanima

Šta deca zapravo nasleđuju od bake i dede? Genetika krije zanimljiv odgovor

Baka traži 400 evra za čuvanje unučeta, zet ne može da veruje: „Hoće pare, umesto da bude srećna što viđa dete“

„Da, duguješ svojim roditeljima“: Majka koju ćerka dve godine ne želi da vidi novom porukom podelila javnost

„Volim svoje unuke, ali mi nedostaje sloboda“

Pomešana osećanja mogu se javiti i kod onih koji iskreno uživaju u vremenu provedenom sa unucima. Neke bake i deke mogu istovremeno da osećaju:

• „Presrećna sam što mogu da provodim vreme sa unucima, ali mi nedostaje sloboda.“
• „Ponosna sam što je moje dete postalo roditelj, ali bih volela da mogu da zadržim neke savete za sebe.“
• „Drago mi je što mogu da čuvam unuka, ali sam ponekad potpuno iscrpljena.“
• „Mnogo mi znači uloga bake, ali ponekad imam osećaj da niko ne primećuje moje potrebe.“

Ovakve misli ne znače da su bake i deke sebični ili da im unuci nisu važni. One samo pokazuju da nova porodična uloga može doneti dodatne obaveze i odgovornosti, posebno kada se od starijih članova porodice očekuje da često čuvaju decu i budu dostupni roditeljima.

Moguće je istovremeno osećati sreću i umor

Dr Segal objašnjava da je reč o takozvanom dijalektičkom razmišljanju, odnosno sposobnosti da prihvatimo da dve naizgled suprotne stvari mogu biti istinite u isto vreme.

Drugim rečima, moguće je beskrajno voleti unuke, uživati u njihovom odrastanju i istovremeno želeti više vremena za sebe. Nema potrebe da se bira samo jedno osećanje niti da se zbog umora javlja griža savesti. Psiholog zato ističe da je važno da bake i deke prihvate promenu porodičnih uloga. Njihova odrasla deca sada imaju svoje porodice, donose sopstvene odluke i razvijaju svoj način vaspitanja. Čak i kada mnogo pomažu oko unuka, bake i deke ne moraju da preuzmu svaku obavezu niti da uvek budu dostupni. Važno je da pronađu ravnotežu između vremena provedenog sa unucima i sopstvenih potreba.

Ne morate da budete srećni svakog trenutka

Biti baka ili deka ne znači da svaki trenutak mora biti ispunjen radošću. Briga o maloj deci može biti naporna, a porodična očekivanja ponekad mogu da stvore dodatni pritisak.

„Malu decu često učimo da je sasvim normalno imati pomešana osećanja. Isti savet važi za sve nas“, zaključuje psiholog.

Zato bake i deke ne bi trebalo da se osećaju krivim ako im je povremeno potreban odmor, malo mira ili vreme koje će posvetiti sebi. Ljubav prema unucima i potreba za ličnim prostorom nisu u suprotnosti – moguće je imati i jedno i drugo.