Danas su Zadušnice: Mame, ove običaje morate da ispoštujete

Miholjske zadušnice ove godine padaju u subotu, 10. oktobra. Za pravoslavne vernike ovo je važan dan posvećen molitvi i sećanju na preminule članove porodice, a veliki broj mama će tim povodom obići grobove svojih najmilijih.

Mnogima je dilema da li trudnice smeju na groblje, da li će se nešto loše desiti. Teolozi ističu da su crkvena pravila jasna, te da ne postoji prostor za pogrešno tumačenja.

Na Zadušnice se pale sveće, nosi se žito, uređuju se grobna mesta i daje pomen za pokoj duša. Ipak, uz crkvene običaje vekovima su se prenosila i brojna narodna verovanja: šta ako smo sanjali pokojne roditelje ili šta tog dana valja uraditi, a šta se, prema tradiciji, nikako ne preporučuje.

Možda vas zanima

Vodite dete sutra na Zadušnice? Ne govorite da je „baka samo zaspala“, a o ovome tek morate da vodite računa

Sutra su Miholjske zadušnice: Šta treba poneti na groblje? Sveštenici podsećaju na važan običaj

DANAS JE SVETI JOVAN BOGOSLOV: Jedan običaj posebno je važan za žene, a odnosi se na devojke koje žele da se udaju

Posebno je važno da roditelji znaju kako da deci objasne ovaj dan, jer Zadušnice ne treba predstavljati kao nešto strašno ili zastrašujuće.

Šta su zapravo Zadušnice?

Zadušnice su dani kada se pravoslavni vernici posebno mole za svoje preminule. Obično se odlazi u crkvu i na groblje, pale se sveće i obavlja pomen.

Miholjske zadušnice dolaze u jesen, pred Miholjdan. To nije dan za tugu bez nade, već prilika da se porodica seti svojih pokojnika i da njihovo sećanje prenese na mlađe generacije.

Šta treba uraditi na Zadušnice?

• Najpre se odlazi na liturgiju, gde se daju imena pokojnika za pomen,
• U crkvu se tradicionalno donose žito i vino, a pale se sveće,
• Potom se odlazi na groblje,
• Tamo se grob očisti i uredi, pale se sveće, polaže cveće i porodica se u tišini pomoli za svoje pokojne,
• Ko želi, može pozvati sveštenika da održi pomen.

Nije potrebno praviti veliku gozbu niti trošiti mnogo novca. Ono što je najvažnije jeste molitva i sećanje.

Mame, ovo je najvažnije ako vodite decu na groblje

Za malu decu odlazak na groblje može biti zbunjujuć. Zato nije dobro govoriti im da će se „pokojni naljutiti“, da će ih „nešto stići“ ako ne urade određenu stvar ili da na groblju treba da se plaše. Detetu možete reći jednostavno:

„Danas se sećamo ljudi koje smo mnogo voleli. Oni više nisu sa nama, ali ih pamtimo i volimo. Zato palimo sveću i donosimo cveće.“

Dete može da pomogne da se položi cvet ili da, uz pomoć odraslog, zapali sveću. Ako se uplaši, nema potrebe prisiljavati ga da prilazi grobu. Najvažnije je da dete ovaj običaj poveže sa ljubavlju, porodicom i sećanjem, a ne sa strahom.

Šta se nosi na Zadušnice?

Na groblje se najčešće nose:

• sveća,

• cveće,

• kuvano žito i 

• vino.

U pojedinim krajevima običaj je da se hrana deli sa rodbinom, prijateljima i drugim ljudima koji su došli na groblje. Ali postoji jedna važna stvar: nema potrebe da se Zadušnice pretvore u takmičenje ko će doneti više hrane.

A šta kaže narodna tradicija?

Uz Zadušnice se vezuju brojna narodna verovanja koja su se prenosila sa generacije na generaciju. U nekim krajevima verovalo se da tog dana treba posebno paziti na ponašanje na groblju: da nema svađe, glasne muzike, ružnih reči i nepristojnog ponašanja.

Verovalo se i da ono što se podeli „za dušu“ pokojnika ima posebnu vrednost, pa su ljudi delili hranu, voće, slatkiše i hleb. Ponegde se smatralo da na Zadušnice treba otići što ranije i da pokojne ne treba „zaboraviti“ tog dana.

Važno: Narodna verovanja nisu isto što i crkvena pravila. Ona pripadaju tradiciji i običajima različitih krajeva Srbije i nisu obavezna verska pravila.

Šta se, prema običaju, ne radi na Zadušnice?

Prema narodnom verovanju, tog dana nije dobro:

• svađati se i vikati na groblju,

• govoriti ružne reči,

• ponašati se bučno i neprimereno,

• praviti od odlaska na groblje priliku za pokazivanje bogatstva,

• zaboraviti pokojne.

Međutim, nema razloga za strah ako neko iz objektivnih razloga ne može da ispoštuje neki običaj. Zadušnice nisu dan kada treba da se plašimo da ćemo „pogrešiti“.

Da li mora da se ode na groblje?

Ne može svako da ode. Neko je bolestan, neko je star, neko živi daleko od groblja svojih najmilijih, a neko jednostavno nije u mogućnosti tog dana da putuje. To ne znači da je pokojnik zaboravljen.

Može se otići u crkvu, zapaliti sveća i pomoliti se. Može se učiniti dobro delo i nekome pomoći „za dušu“ pokojnika. Jer ono što se računa nije savršen ritual, već iskreno sećanje i molitva.

Jedna stvar koju roditelji često zaborave

Deca uče običaje gledajući roditelje. Ako vide majku kako sa poštovanjem govori o baki koju više nema, kako zajedno sa njima zapali sveću i objasni im zašto se to radi, dete će vremenom razumeti značaj porodičnog sećanja.

Zato možda nije najvažnije da dete zapamti šta se nosi na Zadušnice. Mnogo je važnije da zapamti zašto se ide na groblje. Da se setimo svojih najmilijih. Da ih pomenemo. Da deci pričamo o njima. Da sačuvamo uspomene.

I da ih, makar jednom godišnje, podsetimo da porodica ne prestaje da postoji onda kada nekog više nema među nama.