Da li smo čukljeve nasledili od mame ili su nam krive omiljene štikle

Ako ste ikada pogledali svoje stopalo i pomislili: „Čekaj, kada se ovo tačno desilo?!“, dobro došli u klub. Čukljevi, odnosno hallux valgus, nisu baš najomiljeniji ukras na stopalu, ali su prilično česti. Naročito kod žena.

A kada se pojave, prvo pitanje često glasi: „Od koga sam ovo nasledila?“ Slično kao i sa mladežima.

Ako vam mama ima čukljeve, a vi ih polako primećujete na svom stopalu, odgovor nije baš jednostavno „od mame“. Ali genetika zaista može da odigra važnu ulogu.

Možda vas zanima

Mama levoruka, tata dešnjak: Da li će dete naslediti „levoruku sudbinu“

Mislili su da dečak ima autizam, a onda je snimak mozga pokazao nešto mnogo ozbiljnije

Dečak (13) mora da jede sirovi kukuruzni skrob da bi preživeo: Roditelji nisu ni slutili šta su mu oboje preneli

Nisu vam ih „ostavili u nasledstvo“, ali…

Čukljevi se ne nasleđuju na jednostavan način, kao boja očiju ili krvna grupa. Ipak, nasleđena građa stopala može značajno povećati sklonost ka njihovom nastanku.

Drugim rečima, možda niste nasledili sam čukalj, već „teren“ na kojem on lakše nastaje.

Ako u porodici imate mamu, baku ili sestru sa izraženim čukljevima, veća je verovatnoća da ćete ih razviti i vi. Posebno ako ste nasledili određene karakteristike stopala: na primer, oblik palca, građu kostiju, ravnija stopala ili labavije ligamente.

Dakle, porodična fotografija stopala može da bude zanimljiviji pokazatelj od porodičnog albuma.

A šta se dešava sa stopalom?

Kod čuklja palac počinje da se pomera prema drugim prstima, dok se kost u njegovoj osnovi pomera ka spolja. Vremenom se na unutrašnjoj strani stopala formira ono poznato ispupčenje. I ne, čukalj nije samo „izrasla kost“.

To je promena položaja i odnosa kostiju i zglobova prednjeg dela stopala. Zato čukalj može da boli, da se crveni, otiče i da počne da pravi problem pri hodanju ili izboru obuće.

Pa dobro, cipele su krive?

Tu stvari postaju zanimljive. Obuća verovatno nije jedini uzrok čukljeva, ali može da doprinese njihovom nastanku ili pogoršanju simptoma.

Uske cipele, posebno one koje pritiskaju prednji deo stopala i guraju prste jedan ka drugom, mogu da budu prilično neprijatan „saučesnik“. Visoke potpetice dodatno prebacuju opterećenje na prednji deo stopala.

Ali važno je reći i ovo: ljudi mogu dobiti čukljeve i bez nošenja visokih potpetica ili uske obuće. Zato nije baš fer pogledati ženu sa čukljem i zaključiti: „Sama si kriva, nosila si štikle.“

Genetika, građa stopala i način na koji se stopalo opterećuje često imaju mnogo veću priču da ispričaju.

Zašto ih žene imaju češće?

Čukljevi su značajno češći kod žena. Jedan deo priče jeste obuća, ali ona nije jedino objašnjenje.

Hormonske promene, građa stopala i razlike u ligamentima i vezivnom tkivu mogu imati ulogu. Takođe, trudnoća može privremeno ili trajno promeniti način na koji se telo oslanja i opterećuje stopala, dok ligamenti pod uticajem hormona mogu postati labaviji.

To, naravno, ne znači da će svaka mama posle trudnoće dobiti čukljeve. Samo znači da stopala tokom trudnoće imaju još jedan razlog da kažu: „Imamo mi svoje probleme.“

Ako ih ima mama, da li ću ih imati i ja?

Ne. Porodična sklonost povećava rizik, ali ne znači da je sudbina već ispisana na vašem stopalu. Na razvoj i napredovanje čukljeva utiču brojni faktori: genetika, anatomija stopala, način hoda i opterećenja, obuća, telesna težina, godine i određena oboljenja.

Zato je sasvim moguće da majka ima izražene čukljeve, a ćerka nikada ne razvije ozbiljan problem. Isto tako, čukljevi se mogu pojaviti i kod osobe koja nema porodičnu istoriju.

Nije to samo estetski problem

Ako vas čukalj boli, ako se često upali ili otiče, ako vam obuća postaje tesna ili imate probleme sa hodanjem, vreme je da stopalu posvetite malo više pažnje.

I još jedna važna stvar: ne treba čekati da bol postane ozbiljan da biste se javili lekaru.

Ortoped može proceniti položaj stopala i palca, a po potrebi se radi i rendgenski snimak kako bi se videlo koliko je deformitet izražen.

Postoje različiti načini da se ublaže tegobe – od odgovarajuće obuće i rasterećenja stopala do drugih oblika lečenja, u zavisnosti od toga koliko je deformitet izražen i kakve probleme pravi.

A šta možemo da uradimo za svoju decu?

Ako u porodici ima mnogo čukljeva, nema potrebe da detetu unapred najavljujete budućnost u kojoj će birati cipele prema tome koliko široko mogu da budu.

Ali ima smisla da odmalena obrati pažnju na udobnu obuću koja ne pritiska prste i ostavlja dovoljno prostora stopalu.

Genetiku, nažalost, ne možemo promeniti. Ali možemo da joj ne dodajemo baš svaki mogući otežavajući faktor. I možda je to najbolji zaključak cele priče: čukalj nije ni kazna za nošenje štikli, ni neizbežna porodična sudbina. Najčešće je rezultat više faktora koji se vremenom udruže.

Dakle, ako mama ima čukljeve, nemojte odmah gledati svoje stopalo sa zebnjom. Genetika možda jeste poslala pozivnicu, ali to još ne znači da morate da prisustvujete žurci.