DANAS JE SVETI JOVAN BOGOSLOV: Jedan običaj posebno je važan za žene, a odnosi se na devojke koje žele da se udaju

Danas obeležavamo Svetog Jovana Bogoslova, a ovaj dan posebno je važan da žene i mame koje da ozvaniče svoje veze.

Prema narodnom veravonaju postoje stvari koje žene ne treba da rade. Isto tako postoje običaji koje valja ispuniti ukoliko priželjkujete venčanje. Pre nogo što zakažete svadbu, bilo bi dobro da sa svojim sveštenikom preverite datum, jer postoji i vreme kada nije poželjno praviti svadabe.

Žene danas ne uzimaju iglu i makaze

Prema narodnom predanju, na praznik Svetog Jovana Bogoslova žene su izbegavale šivenje, pletenje i druge poslove koji podrazumevaju upotrebu igala, makaza i sličnog pribora. Umesto svakodnevnih obaveza, verovalo se da dan treba provesti mirnije, bez nepotrebne žurbe i teških poslova.

Možda vas zanima

5 stvari koje treba uraditi i 5 stvari koje se ne rade na Zadušnice

Mame, danas se posti. Makaze nikako ne uzimajte u ruke: Praznujemo Svetog apostola Jovana Bogoslova

U subotu su Miholjske zadušnice: Evo šta treba uraditi ako ne možete da odete na grob svojih najmilijih

Ovakvi običaji deo su bogate srpske narodne tradicije, u kojoj su se pojedini praznici povezivali sa posebnim pravilima ponašanja. Ljudi su verovali da poštovanje tih običaja donosi mir u dom i doprinosi porodičnoj slozi. Baš kao što su naše bake verovale da trudnice ne trebaju da diraju čmičak ili da gledaju u pomračenje. Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.

Ipak, važno je napraviti razliku između narodnih verovanja i crkvenih pravila. Izbegavanje šivenja i drugih ručnih radova nije zvanična zabrana Srpske pravoslavne crkve, već običaj koji se u pojedinim sredinama sačuvao do danas.

Ako želite svadbu, ovo uradite

Posebna pažnja u narodnim predanjima poklanjala se devojkama koje su želele da pronađu životnog saputnika i zasnuju porodicu. Verovalo se da praznične dane treba dočekati i provesti sa lepim mislima, iskrenim željama i molitvom za sreću u ljubavi.

Prema takvim verovanjima, na ovaj dan trebalo je izbegavati svađe, ljutnju, teške reči i sukobe sa bližnjima. Smatralo se da mir, strpljenje i dobrota imaju posebno mesto tokom praznika, pa se savetovalo da se vreme provede u prijatnoj atmosferi, uz porodicu i drage ljude.

Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, zajednička im je ideja da se praznik ne svodi samo na poštovanje određenih pravila, već i na negovanje unutrašnjeg mira i lepih odnosa sa drugima.

Dobro delo važnije je od svakog običaja

U pojedinim sredinama praznici su se tradicionalno povezivali i sa pomaganjem drugima. Darivanje onih kojima je pomoć potrebna, milostinja, lepa reč ili mali znak pažnje smatrali su se načinima da se praznični dan obeleži u duhu hrišćanskih vrednosti.

Sveti Jovan Bogoslov u hrišćanskoj tradiciji poznat je kao apostol ljubavi. Njegovo učenje podseća na značaj iskrenosti, međusobnog poštovanja, praštanja i brige za bližnje. Upravo zbog toga ovaj praznik može biti prilika da se zastane u svakodnevnoj žurbi i više pažnje posveti ljudima koji nas okružuju.

Narodna verovanja i običaji menjali su se kroz vreme, a nisu svuda bili isti. Jedno od njih je i verovanje da se treba moliti određenim svetiteljima kako bismo popravili finansije, o čemu možete više pročitati u POSEBNOJ VESTI.

Zato ih treba posmatrati kao deo kulturnog i duhovnog nasleđa, a ne kao stroga pravila koja važe za svakoga.

Na kraju, najvažnija poruka praznika Svetog Jovana Bogoslova ostaje jednostavna i univerzalna: ljubav, mir, praštanje i dobrota vrednosti su koje ne bi trebalo da čuvamo samo za praznične dane, već da ih negujemo tokom cele godine.