Uvođenje čvrste hrane: BLW metoda je sve popularnija među roditeljima, a evo da li povećava rizik od gušenja kod dece

Početak nemlečne ishrane jedan je od velikih koraka u bebinom razvoju, ali za roditelje često donosi i brojna pitanja. Da li bebu hraniti kašičicom ili joj od prvog dana ponuditi komade hrane koje može sama da uzima? Poslednjih godina sve popularniji je pristup poznat kao Baby-Led Weaning (BLW), odnosno dohrana koju beba sama „vodi“. Ipak, roditelji ne moraju da biraju samo jednu opciju. Uvođenje čvrste hrane može izgledati različito od bebe do bebe, a najvažnije je da način hranjenja bude bezbedan i prilagođen njenom razvoju.

Šta je Baby-Led Weaning?

Baby-Led Weaning podrazumeva da beba od početka dohrane dobija odgovarajuće komade mekane hrane koje sama uzima rukama i prinosi ustima, umesto da roditelj svaki obrok daje kašičicom. Na ovaj način beba sama istražuje hranu, njenu teksturu, miris i ukus, a postepeno uči i kako da je uzima i obrađuje u ustima. Pristalice ovog pristupa smatraju da samostalno hranjenje može pomoći detetu da razvija veštine vezane za uzimanje hrane i da bolje prati sopstvene signale gladi i sitosti. Neka istraživanja ukazuju i na moguću povezanost sa većom raznovrsnošću u ishrani, ali BLW nije jedini način da se do tih veština dođe.

Mleko je i dalje veoma važno

Početak dohrane ne znači da mleko više nije potrebno. Tokom prve godine života majčino ili adaptirano mleko i dalje predstavlja važan izvor energije i hranljivih materija. U prvim mesecima dohrane čvrsta hrana je, između ostalog, prilika da beba upozna nove ukuse i teksture. Količina koju pojede može u početku biti veoma mala i to samo po sebi nije razlog za zabrinutost. Zato roditelji ne treba da očekuju da će beba odmah pojesti ceo obrok. Upoznavanje sa hranom je proces koji traje.

Možda vas zanima

Kada beba može da počne da jede čvrstu hranu: Vodič za uvođenje nemlečne ishrane

Ishrana deteta nakon godinu dana: Šta dete treba da jede i kako organizovati obroke?

Nemlečna ishrana za bebu u sedmom mesecu: Namirnice, jelovnik i recepti za zdrav razvoj

Ako hranite bebu kašičicom, pratite njene signale

Ni hranjenje kašičicom ne znači da roditelj treba da određuje koliko će beba pojesti. Važno je obratiti pažnju na njene signale gladi i sitosti. Ako okreće glavu, zatvara usta, gura hranu ili pokazuje da više ne želi da jede, nema potrebe insistirati da „očisti tanjir“. Bolji pristup je ponuditi odgovarajuću hranu i dozvoliti bebi da postepeno nauči koliko joj je potrebno. To je deo takozvanog responzivnog hranjenja, kod kojeg roditelj obezbeđuje kvalitetnu i raznovrsnu hranu, dok dete postepeno uči da prepoznaje sopstvene potrebe.

Koju hranu ponuditi bebi?

Ako se odlučite za BLW, hrana treba da bude dovoljno mekana da beba može da je zgnječi između prstiju. U zavisnosti od uzrasta i razvojne spremnosti, među namirnicama koje se mogu ponuditi su:

• mekani komadi avokada,
• banana i drugo zrelo voće,
• brokoli kuvan na pari,
• kuvano ili pečeno povrće,
• mekani komadi mesa,
• odgovarajuće pripremljena riba,
• druge namirnice prilagođene bebinom uzrastu.

U početku je korisno nuditi komade koje beba može lako da uhvati šakom. Kako se razvijaju hvatanje i fina motorika, postepeno može da prelazi na manje komade i korišćenje pribora.

BLW ne mora da znači manje nereda

Samostalno hranjenje ima jednu sasvim praktičnu „manu“ – obrok često završi svuda osim u bebinom stomaku. Ipak, upravo dodirivanje, gnječenje, mirisanje i istraživanje hrane predstavljaju deo procesa učenja. Beba ne mora svaki ponuđeni zalogaj odmah da pojede da bi imala koristi od iskustva. Dohrana je postepeno upoznavanje sa hranom, a ne takmičenje u tome koliko će beba pojesti.

Da li BLW povećava rizik od gušenja?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja roditelja. Sama BLW metoda ne mora da znači veći rizik od gušenja u odnosu na hranjenje kašičicom, ali bezbedna priprema hrane i stalni nadzor su ključni. Važno je razlikovati gag refleks, odnosno nagon na povraćanje, od pravog gušenja. Gag refleks može izgledati dramatično – beba može da kašlje, proizvodi zvuke, gura jezik napred ili čak da povrati. To je zaštitni refleks koji pomaže u učenju upravljanja hranom u ustima. Kod gušenja dete može imati problem sa disanjem i ne može efikasno da kašlje ili proizvodi zvuk. Zbog toga bi svaki roditelj trebalo da se upozna sa osnovama prve pomoći kod gušenja pre nego što beba počne da jede čvrstu hranu.

Pravila koja smanjuju rizik od gušenja

Bez obzira na to da li koristite BLW, kašičicu ili kombinaciju ova dva pristupa, nekoliko pravila je posebno važno:

• Beba treba da sedi uspravno i stabilno dok jede.
• Nikada je ne treba ostavljati samu tokom obroka.
• Hrana treba da bude dovoljno mekana i prilagođena njenim sposobnostima.
• Tvrdo sirovo povrće i voće treba omekšati kuvanjem ili drugim odgovarajućim načinom pripreme.
• Cele orašaste plodove, kokice i druge namirnice koje predstavljaju rizik od gušenja ne treba nuditi maloj deci.
• Grožđe i čeri paradajz treba iseći uzdužno na manje, bezbednije komade.
• Treba izbegavati namirnice koje su tvrde, okrugle ili lepljive i mogu lako da blokiraju disajne puteve.

Ne morate da birate između kašičice i BLW-a

Roditelji često imaju utisak da moraju da se odluče za jedan pristup, ali to nije potrebno. Beba može sama da uzima mekane komade hrane, dok joj roditelj istovremeno može ponuditi kašicu ili drugu odgovarajuće pripremljenu hranu kašičicom. Kombinovanje metoda može biti praktično i omogućava roditelju da način hranjenja prilagođava bebinom razvoju, raspoloženju i potrebama. Najvažnije je da je beba razvojno spremna za dohranu, da sedi stabilno tokom jela, da se hrana priprema na bezbedan način i da roditelj prati njene signale gladi i sitosti.

Dohrana nije trka. Bebi je potrebno vreme da upozna nove ukuse, teksture i načine uzimanja hrane. Cilj nije da odmah pojede veliku količinu, već da postepeno izgradi pozitivan i bezbedan odnos prema hrani.