„Samo sam ja videla da nešto nije u redu“ Mama autistične devojčice o najtežim momentima spoznaje

Autizam kod dece često je teško prepoznati u ranim fazama, jer prvi simptomi mogu biti suptilni i lako se pripisuju individualnim razlikama u razvoju. Upravo zato mnogi roditelji, i pored osećaja da nešto nije u redu, nailaze na nerazumevanje ili odlaganje dijagnoze. Suočavanje sa činjenicom da je dete drugačije predstavlja jedan od najtežih trenutaka za svaku porodicu, ali ujedno i početak borbe za pravovremenu podršku i adekvatnu terapiju. Priča Danijele Grubišić, majke devojčice sa autizmom, otkriva koliko je roditeljska intuicija često presudna kada stručni sistem zakaže.

Kako nam je ispričala, sama je spoznala da je njeno dete „drugačije“. Da je njena devojčica posebna, da drugačije vidi svet. Prigrlila je i čekala odgovor.

– “Mama, vi preterujete. Dođite opet za dve godine ako i tada budete sumnjali na autizam”. Kada su mi to rekli, u meni se nešto slomilo. Nikada se nisam osećala tako bespomoćno. Jesam li luda? Zašto samo ja vidim da nešto nije u redu? Kako da pomognem svom detetu ako mi ne veruje onaj kojem bih trebala verovati najviše? – podelila je Danijela, rekavši da je ubrzo nakon te spoznaje donela važnu odluku.

Možda vas zanima

Alarm stručnjaka: Autizam kod dece se često pogrešno dijagnostikuje – posledice mogu biti ozbiljne

Roditelji ovo često snimaju, a ne znaju da može otkriti autizam kod deteta

– Tada sam odlučila nešto važno. Da nikoga neću slušati — ali da ću se potajno moliti da su oni u pravu. I da ja samo umišljam. Pronašla sam najboljeg logopeda u Gracu i krenula. Dijagnoza je, naravno, došla.

Prihvatila ju je, naučila da se nosi sa tim za dobrobit svog deteta. Ostala su joj ipak kolebanja u glavi: koliko li je majki poslušalo lekara, i pod pritiskom da „detetu nije ništa“ izgubila dragoceno vreme.

Kaže, shvatila je da intuicija majke nije panika, ali je ponekad jedino što dete ima.

Usledili su, kako je i sama rekla, potom teški momenti. Prvo izgovaranje da dete nešto ne može. Razgovori u vrtićima, sa terapeutima, na procenama. Svaki put, objašnjava, slušanje istih stvari, šta njena devojčica ne može, gde kasni…

– Sedim kad slušam te stvari, klimnem glavom… kad izađem napolje… reka suza. Ovo je majčinstvo koje ima neke drugačije razgovore. Razgovore u kojima ja kao roditelj slušam sve ono što njeno dete još ne može — dok ona u sebi broji sve ono što dete može.

To je ujedno i slamka spasa za Danijelu. Motiv je sve što njen njena princeza može, i svakom uspehu još više se raduje. Do tada, širi svest o deci sa autizmom, razume drugačija ponašanja, i čini da ovaj svet bude lepše mesto za ove male anđele.