Deca se sve češće vraćaju iz škole bolesna: Ovih 5 pravila može da ih zaštiti od jesenjih infekcija

Jesen je uveliko stigla, a sa njom i sezona prehlada, virusa i drugih infekcija koje se posebno lako šire među decom školskog i predškolskog uzrasta. Učionice, vrtićke grupe, školski hodnici i fiskulturne sale mesta su na kojima mališani svakodnevno dolaze u blizak kontakt, zbog čega se povećava mogućnost prenošenja zaraznih bolesti.

Iako je školska godina već odavno počela, deca se i dalje prilagođavaju obavezama, promenjenom dnevnom ritmu i boravku u kolektivu. Istovremeno, hladnije vreme i duži boravak u zatvorenim prostorijama stvaraju povoljne uslove za širenje respiratornih virusa.

Zašto su deca tokom jeseni podložnija infekcijama i šta roditelji mogu da urade kako bi smanjili rizik od razboljevanja, objasnio je Mihail Lebedev, vodeći stručnjak Centralnog istraživačkog instituta za epidemiologiju ruskog Rospotrebnadzora.

Možda vas zanima

Ove rečenice sva deca treba da čuju od roditelja: Pomoći će im da izrastu u stabilne i srećne ljude

Samo što se oporavi, razboli se opet čim krene u vrtić: Evo kada su česte infekcije normalne, a kada bi trebalo da se zabrinete

Adenovirus kod dece: Simptomi često liče na prehladu, ali na ovo roditelji moraju posebno da obrate pažnju

Zašto se deca tokom jeseni češće razboljevaju?

Jesen donosi promene temperature, dnevne rutine i načina na koji deca provode vreme.

Imuni sistem deteta nastavlja da se razvija tokom detinjstva, a pojedini njegovi delovi sazrevaju sve do adolescencije, uključujući period između 12. i 14. godine.

Lebedev objašnjava da povratak u školske kolektive posle letnjeg raspusta donosi povećanu izloženost različitim virusima i bakterijama. Ipak, to ne znači da imunitet tokom leta prestaje da radi, već da deca ponovo dolaze u kontakt sa većim brojem uzročnika infekcija.

Sa padom temperature povećava se i učestalost respiratornih infekcija, između ostalog zato što ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorijama.

Dodatni izazov predstavlja promena svakodnevnih navika. Školske obaveze, rano ustajanje, učenje i povećan mentalni i emocionalni napor mogu uticati na kvalitet sna i opšte stanje deteta.

Veliki značaj ima i svakodnevno okupljanje u učionicama, vrtićkim grupama, školskim trpezarijama, na odmorima i časovima fizičkog vaspitanja, gde blizak kontakt olakšava prenošenje infekcija.

Pet pravila koja mogu da smanje rizik od zaraze

Stručnjak ističe da jednostavne higijenske navike mogu značajno da doprinesu zaštiti dece.

Zarazne bolesti prenose se na različite načine: kapljicama i sitnim česticama koje dospevaju u vazduh prilikom disanja, govora, kašljanja i kijanja, preko prljavih ruku i kontaminiranih površina, ali i fekalno-oralnim putem, uključujući zagađenu hranu i vodu.

Zato je važno da deca usvoje sledećih pet pravila.

1. Redovno i temeljno pranje ruku

Deca tokom školskog dana dodiruju veliki broj predmeta i površina, od kvaka, klupa i školskog pribora do rukohvata u javnom prevozu i zajedničkih igračaka.

Ako nakon toga dodiruju lice, usta ili nos, određeni uzročnici bolesti mogu dospeti u organizam.

Lebedev navodi da temeljno pranje ruku sapunom može da prekine lanac prenošenja infekcija.

Prema podacima koje ističe, pravilna higijena ruku može smanjiti učestalost crevnih infekcija za više od 40 odsto, a respiratornih infekcija za gotovo 25 odsto. Ovi procenti predstavljaju okvirne procene i mogu se razlikovati u zavisnosti od uslova i vrste infekcije.

Decu treba podsećati da peru ruke pre jela, nakon korišćenja toaleta, po dolasku kući i nakon kašljanja ili kijanja.

2. Pravilno kijanje i kašljanje

Još jedna važna navika jeste pravilno pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja ili kijanja.

Dete treba naučiti da koristi jednokratnu papirnu maramicu ili unutrašnju stranu lakta, a ne dlan.

Upotrebljenu maramicu potrebno je odmah baciti u kantu za otpatke, a zatim oprati ruke.

Na taj način smanjuje se mogućnost da se uzročnici infekcije prenesu na predmete i površine koje druga deca dodiruju.

3. Ne treba deliti flašice za vodu i pribor za jelo

Mlađoj deci ponekad je teško objasniti zašto nije dobro da međusobno razmenjuju pojedine lične predmete.

Ipak, školarci bi već trebalo da razumeju značaj lične higijene i da znaju da određene stvari ne treba deliti sa drugima.

To se odnosi na flašice za vodu, čaše, pribor za jelo i maramice, ali i na lične predmete poput šalova i rukavica, naročito kada postoji rizik od prenošenja infekcije.

Decu treba učiti i da ne stavljaju prste u tuđa usta ili nos, kao ni da razmenjuju predmete koji su bili u kontaktu sa pljuvačkom.

Posebno je važno da sve što dolazi u neposredan kontakt sa sluzokožom usta i nosa ostane namenjeno ličnoj upotrebi.

4. Redovno provetravanje i čišćenje prostorija

Roditelji ne mogu uvek da utiču na uslove u školama i vrtićima, uključujući ventilaciju, temperaturu i vlažnost vazduha.

Međutim, kod kuće mogu da obezbede zdravije okruženje.

Lebedev savetuje redovno provetravanje prostorija, posebno dečje sobe, kao i održavanje čistoće.

Preporučuje se vlažno brisanje i čišćenje površina koje se često dodiruju, kao što su kvake, prekidači za svetlo, stolovi i drugi predmeti u zajedničkoj upotrebi.

Provetravanje je naročito značajno za smanjenje koncentracije respiratornih virusa u vazduhu zatvorenih prostorija, dok čišćenje površina pomaže u smanjenju rizika od infekcija koje se prenose kontaktom.

5. Vakcinacija kao važan deo zaštite

Vakcinacija je još jedna važna mera prevencije zaraznih bolesti.

Iako vakcina protiv gripa ne može u potpunosti da spreči svaku infekciju, ona može da smanji rizik od težih oblika bolesti i komplikacija.

– Nije samo vakcina protiv gripa ono što će pružiti zaštitu tokom sezone gripa. Vakcinacija je generalno najefikasnija mera za specifičnu prevenciju drugih zaraznih bolesti – objašnjava Lebedev.

Stručnjak je naveo i primere revakcinacije dece školskog uzrasta u Rusiji.

Prema rasporedu koji opisuje, deca između šeste i sedme godine primaju određene dodatne doze vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole, kao i protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa i poliomijelitisa.

Sa 14 godina predviđena je i dodatna zaštita protiv difterije i tetanusa, prema tamošnjem programu imunizacije.

Važno je naglasiti da se kalendari vakcinacije razlikuju od zemlje do zemlje. Roditelji u Srbiji treba da se pridržavaju važećeg domaćeg kalendara obavezne imunizacije i preporuka izabranog pedijatra.

Nije dovoljna samo higijena: Važni su san, ishrana i kretanje

Lebedev naglašava da nijedna pojedinačna mera ne može u potpunosti da zaštiti dete od infekcija.

Zato savetuje sveobuhvatan pristup koji uključuje pravilnu higijenu, vakcinaciju, dovoljno sna, fizičku aktivnost i raznovrsnu ishranu.

Jedna od preporuka odnosi se na uspostavljanje redovnog dnevnog ritma.

Stručnjak savetuje da deca odlaze na spavanje najkasnije do 22 časa. Ipak, vreme odlaska na spavanje treba prilagoditi uzrastu deteta i vremenu ustajanja, kako bi ono dobilo dovoljan broj sati sna.

Takođe preporučuje najmanje sat i po boravka na svežem vazduhu svakog dana, po mogućnosti uz fizičku aktivnost.

Boravak napolju i redovno kretanje važni su za fizičko i psihičko zdravlje, a deci pomažu i da održe zdrav dnevni ritam.

Ishrana treba da bude raznovrsna, sa dovoljno svežeg voća i povrća, uz ostale namirnice neophodne za pravilan rast i razvoj.

Kada dete ne treba slati u školu ili vrtić?

Posebno važno pravilo odnosi se na situacije kada dete pokaže simptome zarazne bolesti.

Ukoliko ima temperaturu, izraženu malaksalost, povraćanje, proliv ili druge simptome koji ukazuju na infekciju, ne treba ga slati u školu ili vrtić.

Potrebno je proceniti njegovo stanje i, kada je to neophodno, obratiti se pedijatru i pridržavati se njegovih preporuka.

Ostajanje kod kuće tokom zarazne faze bolesti ne pomaže samo detetu da se oporavi, već doprinosi i smanjenju širenja infekcije među vršnjacima.

Kako prenosi „Komsomoljska pravda“, Lebedev podseća da je upravo kombinacija higijenskih navika, vakcinacije, odmora i zdravog načina života najbolji pristup zaštiti dece tokom sezone infekcija.

Jesenje prehlade i viruse nije moguće u potpunosti izbeći, ali pet jednostavnih pravila, uz dovoljno sna, pravilnu ishranu i odgovorno ponašanje kada se dete razboli, mogu značajno da smanje rizik od prenošenja bolesti.