Tihi pritisak digitalnog poređenja: Kako algoritmi utiču na samopouzdanje dece

Iako društvene mreže mogu imati mnoge pozitivne efekte, istraživači su svesni da njihovi potencijalni negativni uticaji mogu dugoročno da utiču na mentalno zdravlje i ukupno blagostanje dece– posebno na njihovo samopouzdanje.

Studije navode da korišćenje društvenih mreža dovodi do pada samopouzdanja, a grupa najviše pogođena ovim problemom su devojčice između 10 i 14 godina.

Društvene mreže menjaju način na koji ljudi komuniciraju. Kada se koriste pažljivo, društvene mreže mogu povezati ljude sa prilikama, informacijama, uslugama i zajednicama koje bi inače bile nedostupne.

Možda vas zanima

Niko vam ovo nije rekao: Skrivene poruke iz „101 dalmatinca“ koje menjaju decu

Opasan trend, deca na udaru zbog roditeljskih odluka: Ovo sve češće pogađa decu u Srbiji

Zašto je „Čovek po imenu Uve“ omiljena knjiga mnogih odraslih: Bestseler koji bi i tinejdžeri trebalo da pročitaju

Algoritmi

Posebno su kritični algoritmi na društvenim mrežama, odnosno sistemi praćenja podataka u kojem se istorija pretrage interneta i digitalne navike pojedinca koriste za prikazivanje sličnog ili povezano sadržaja. Zbog ovoga deca imaju pristup beskonačnom prilivu sadržaja koji ih interesuje što može stvoriti zavisnost i pad samopouzdanja.

Poziv na oprez

Kao roditelj, važno je priznati da će društvene mreže biti deo svakodnevnog života vašeg tinejdžera. Međutim, morate biti svesni trenutaka kada one negativno utiču na njihovo samopouzdanje ili mentalno zdravlje.

Ova starosna grupa je već podložnija problemima sa samopouzdanjem: manje su svesni ko su, ko postaju, i izuzetno su osetljivi na poređenja sa drugima, uključujući izgled, odeću, ocene, aktivnosti i druge interese. Bombardovani su porukama sa televizije, iz časopisa i interneta o tome kakvi bi trebalo da budu i šta bi trebalo da vole da bi bili „kul“, prihvaćeni, popularni ili čak normalni.

Poređenje

Nažalost, takva poređenja su još češća na internetu. Što je još gore, teško ih je izbeći, jer studije pokazuju da društvene mreže mogu biti čak i zavisnije od alkohola ili cigareta, posebno jer je internet „besplatan“, lako dostupan 24/7 i naizgled bezopasan. Međutim, brojne studije ukazuju da korišćenje društvenih mreža povećava rizik od depresije, anksioznosti, usamljenosti i niskog samopouzdanja.

Mnogi ljudi, posebno poznate ličnosti i „influenseri“, koriste svoje profile na društvenim mrežama da projektuju savršenu sliku sa pažljivo odabranim (i uređivanim) fotografijama i videima, često sa različitim filterima ili softverom za obradu slika. Kao rezultat toga, deca i tinejdžeri koji prate te profile mogu osećati da njihov život nije dovoljno dobar i počinju da se loše osećaju prema sebi.

Poređenje sa drugima za mnoge postaje neizbežna kompulzija, koja često dovodi do osećaja inferiornosti i negativno utiče na samopouzdanje. Sa društvenim mrežama, mogućnosti za socijalna poređenja su praktično beskonačne.

Stres

Društvene mreže takođe mogu dodati stres u svakodnevni život dece, posebno kada je reč o ocenjivanju sopstvenih objava. Mogu brinuti o broju lajkova, deljenja i komentara svaki put kada postave sliku ili status. Ova opsesija predstavlja još jednu priliku za poređenje i potencijalnu neprijatnost u vezi sa tim kako ih drugi vide, posebno ako neka druga osoba dobije više pažnje i pozitivnih komentara.

Moguće je ispraviti loše interakcije na društvenim mrežama, ali prvo roditelj mora da shvati da postoji problem. Čak i ako vaše dete deluje samouvereno, može imati nisko samopouzdanje. Ako vaše dete govori negativno o svom životu, osuđuje sebe, ima negativnu sliku o telu ili je hiperkritičan prema svojim neuspesima, možda pati od niskog samopouzdanja izazvanog prekomernim korišćenjem društvenih mreža.

Znaci niskog samopouzdanja mogu podrazumevati:

• Ponižavanje samog sebe, čak i u šali
• Ignorisanje ili umanjivanje postignuća
• Krivljenje sebe kada stvari krenu po zlu
• Odbijanje da prihvati komplimente
• Osećanja anksioznosti, depresije, stida, besa ili tuge
• Intenzivan strah od neuspeha

Dodatni znaci koji se mogu javiti kod tinejdžera:

• Postepeni pad ocena u školi
• Promene raspoloženja
• Odbijanje da pomognu u kućnim poslovima ili izazovima
• Odustajanje od zadatka pri prvom znaku frustracije

Ako primetite znake niskog samopouzdanja ili zavisnosti od društvenih mreža kod vašeg deteta, možda je vreme da nežno korigujete način na koji koristi ili doživljava društvene mreže. Nisko samopouzdanje može imati posledice tokom celog života ako se ne ispravi, pa je važno rešiti problem što pre.

Saveti za roditelje:

• Postavite granice za vreme provedeno na internetu.
• Odredite prikladna vremena za proveru društvenih mreža (nikada neposredno pre spavanja).
• Razgovarajte iskreno o tome koliko su nerealne objave na društvenim mrežama.
• Ograničite distrakcije promenom podešavanja notifikacija.
• Budite dobar primer zdravog korišćenja društvenih mreža.
• Ohrabrujte hobije i aktivnosti koje nisu online, posebno one u kojima se dete oseća uspešno.

Svaki od ovih saveta primenjujte postepeno i razgovarajte sa detetom o promenama, objašnjavajući im zašto se uvode. Na nežan način im pomozite da razviju zdraviji odnos prema društvenim mrežama –onaj koji podstiče zdravo samopouzdanje.