Prvo brojanica, pa krštenje: Sveštenici iz Tumana savetuju roditelje

Kada se dete rodi, prvi i najlepši poklon koji mu darujemo jeste brojanica. Ali to nije običan dar niti ukras – to je najmoćniji štit koji roditelji žele za svoju bebu, da je čuva i zaklanja od svakog zla. Svaki čvorić brojanice jeste prizivanje blagodati i mira u dečiji život.

– Svi žele da nam deca budu zdrava, zaštićena i sigurna, što jeste izazov modernog i brzog vremena u kojem živimo i kojem su i deca od malih nogu na telefonu. Vera jeste najbolji put koji možete izabrati za svoje dete, a vaspitavanje u tom duhu doneće detetu, vama i društvu u celini samo blagodat. Zato je posle stavljanja brojanice na ručicu vaše bebe važno nastaviti sa vaspitavanjem u hrišćanskom duhu. Jer molitva majke dopire do samog Boga – poručilu u razgovoru za Mama Tok sveštenici Stefan i Mihailo iz manastira Tumane.

VODITE DETE NA PRIČEST

Možda vas zanima

Bogorodica danas pomaže deci, majkama i svim ženama

Saveti iz Tumana: Molitva majke dopire do samog Boga

Sveštenici iz Tumana: Ne dajte deci telefone, to je najveća greška

Sveštenik Mihailo podseća sve mame i tate da duhovni život i formiranje deteta počinju još u majčinoj utrobi, od momenta kada je dete izmoljeno od Boga:

– Dok je dete još u utrobi, sve to utiče na dete i kako će se formirati. To nam mnogi svetitelji i govore. I hvala Bogu što imamo tako divne svetitelje koji su to rekli. Na primer, dok je žena trudna, ako bude svađe i neke tenzije, sve to i te kako utiče na dete i to dete se tada već formira.

Zato je važno da roditelji to uvek imaju na umu, te da sa dolaskom bebe polako uče svoje čedo pravim vrednostima. Brojanica je bila prvi korak, a krštenje drugi. Međutim, to je samo početak:

– Roditelji treba da se drže svete liturgije, da se drže pričešća. Treba dovoditi dete na pričest posle svete liturgije. Kad je reč o dečici, njih od malih nogu treba vaspitavati u hrišćanskom duhu.

A kada se dete rodi, nastupa faza prvog upoznavanja sa svetom. Sveštenik Stefan ističe da deca upijaju sve oko sebe, i to od najranijih dana i prvih pokreta:

– Dete dok je još malo, ono se privikava na sve u životu. Znate da kada se rodi, ne može da hoda, nego prvo puzi, pa sve dodiruje, pipa, ispituje, gleda… Mi mislimo i osećamo da tada deca ništa ne shvataju, ali verujte, dok su tako mali, dete tek tada vidi, zapravo, šta sve može i šta sve ne može u životu – navodi otac Stefan.

NEDELJA, DAN ZA ODLAZAK U CRKVU

Kako dete raste, nadovezuje se otac Mihailo, uloga roditelja i njihov lični primer postaju ključni u njegovom odgoju:

– Kada se dete rodi, u slavu Boga, treba ga vaspitavati, ne zaboravljajući da sam se već pomolio Bogu i tražio spas, da Gospod podari dečice. Dakle, čovek mora da zna da upravo to njegovo buduće dete odgaji u tom hrišćanskom životu. Da ga uči da je obavezno da ide nedeljom u Crkvu i da se pričešćuje. Najbolji i najlepši primer detetu koje tek raste, koje sve to gleda, jesu upravo njegovi roditelji – poručuje jeromonah Mihailo u razgovru za Mame.

Sa odrastanjem dolaze i prvi izazovi u savremenom društvu. Sveštenik Stefan se osvrće na jevanđelske zapovesti i pitanje kako naučiti dete da se zaštiti u realnom životu:

– Kad nas neko povredi, treba okrenuti drugi obraz, tako piše u Jevanđelju. Ali, da li to može u realnom životu taj savremeni čovek? To je upravo ono o čemu sam prethodno govorio: da roditelji čije dete normalno ide u Crkvu, i kada ti roditelji vode to dete u Crkvu, verujte da će Gospod tom blagodaću, tom njihovom žrtvom i odlaskom na sve te liturgije, dati i te kako snagu.

Krajnji plod takvog vaspitanja jeste unutrašnji mir i stabilnost deteta:

– Ljudi koji odlaze u Crkvu, koji se Bogu mole, koji se pričešćuju, trude se koliko god mogu da žive hrišćanskim načinom života i te kako im Bog daje blagodat. I otvara vidike, verujte mi, to je samo živo iskustvo, da svoje dete vaspitavaju i te kako treba – ističe za portlam Mame.rs otac Mihailo.

DETE I BLAGODAT OD BOGA 

I nije to samo priča, kaže jeromonah Mihailo dok slikovito opisuje primer iz parohije:

– Imamo živi primer, evo tu jednih ljudi iz Gradišta. Mala Marija koja stalno dolazi kod nas – verujte mi, to dete se ne čuje. Kada njeni roditelji negde idu, eto skoro se desilo da su negde išli, mi smo bili kod njih, njihovo dete nije plakalo. Nije bilo onoga: „Mama, vodi i mene“, niti želje da pravi scene. Dete je mirno ostalo kod kuće sa bakom, bez ikakve histerije ili plakanja… To dete se ne čuje.

To je, kako kaže, blagodat koju roditelji dobijaju kada su pri Crkvi i kada dete vaspitavaju u hrišćanskom duhu, poštujući sve porodične vrednosti.

– Od prve darovane brojanice, preko ličnog primera roditelja, pa sve do redovnog odlaska na liturgiju – odgoj deteta u hrišćanskom duhu donosi neprocenjiv mir, stabilnost i blagodat koji se u domu osećaju svakoga dana – poručuju sveštenici iz Tumana.

Koje su još poruke sveštenici iz Tumana imali za roditelje i šta smatraju najvećom greškom možete pogledati u emisiji Mama Tok.