Deca su nam po sedam sati na telefonu, stradaju im oči i kičma: Psiholog upozorava mame

Telefon u rukama od jutra do mraka, kratki snimci koji se smenjuju munjevitom brzinom i sve manje vremena za igru, sport i druženje! Ovakva slika postala je deo svakodnevice, a roditelji često i ne shvataju koliko vremena njihovi mališani zapravo provode zureći u ekran.

Psiholog dr Saša Stepanović upozorio je u rezagovoru za portal Mame.rs na podatak koji zvuči alarmantno. Deca u proseku provode čak sedam sati dnevno na telefonu!

– Po toj nekoj statistici koju ja kad čujem uvek se zaprepastim, prosečno dete provodi sedam sati dnevno na telefonu. To su najnovija istraživanja – naveo je Stepanović u našoj emisiji MAMA TOK.

Možda vas zanima

Kako zaštititi dete posle razvoda: 5 saveta Slavice Đukić mamama

7 znakova nasmejane depresije: Šta je to i kako je prepoznati

3 znaka da dete ima problem: Psiholog za MAME otkriva šta ne smemo da ignorišemo

Alarmantni rezultati sistematskih pregleda

Sedam sati! Vreme za koje dete može da se bavi sportom, igra sa vršnjacima, provede vreme napolju, razvija svoja interesovanja i radi sve ono što je važno za zdravo odrastanje. Umesto toga, veliki deo dana može da prođe uz ekran, dok fizička aktivnost i druženje ostaju u drugom planu.

– Za tih sedam sati toliko fizičkih aktivnosti, toliko stvari može da se uradi kako bi dete i mentalno bilo bolje i fizički bilo bolje – naglašava psiholog za Mame.

Nisu u pitanju samo izgubljeni sati i propuštena igra. Dugotrajno sedenje u nepravilnom položaju i nedovoljno kretanja mogu da ostave posledice i na fizički razvoj dece. Ste­panović upozorava da se problemi sa držanjem tela uočavaju već kod mališana koji tek kreću u školu.

– Mi danas imamo decu koja kreću u školu, kada rade sistematski pregled, sa kifozama, povijenim kičmama. Pogotovo zbog tog nepravilnog sedenja koje nije od par minuta nego od nekoliko sati – istakao je psiholog.

Drugim rečima, kada dete satima sedi pogrbljeno nad telefonom, roditelji ne bi trebalo da čekaju da se pojave tegobe da bi počeli da obraćaju pažnju na njegove navike. Kretanje, boravak na otvorenom i pravilno držanje tela ne smeju da budu luksuz, već deo svakog dana.

Pažnja od 5 sekundi

Poseban problem predstavljaju sadržaji koji se smenjuju bez prestanka. Jedan snimak, drugi, treći… Čim pažnja popusti, dete jednim pokretom prsta prelazi na nešto novo. Ste­panović upozorava upravo na ovu naviku brzog menjanja sadržaja.

– Ako ih ne zadržimo na pet sekundi, oni prelaze na novi sadržaj, što je opet katastrofa – kazao je psiholog u emisiji MAMA TOK.

Kada takav način korišćenja telefona postane svakodnevna rutina, roditelji treba da obrate pažnju na to kako se dete snalazi u aktivnostima koje zahtevaju više strpljenja i koncentracije. Domaći zadaci, čitanje, razgovor ili obična društvena igra ne bi trebalo da postanu nemoguća misija čim telefon nije pri ruci.

Mame, ovo je česta i ozbiljna greška

Kada dete ne ispušta telefon iz ruku, mnogi roditelji posegnu za najbržim rešenjem: oduzimanjem uređaja. Međutim, ako dete nema drugu zanimaciju, zabrana može da izazove svađu, a da se navike zapravo ne promene. Ste­panović ističe značaj motivacije i pohvale u vaspitanju.

– Dovoljno je da dete pohvalite pred masom i stravičan efekat ćete ostvariti, nego kada biste ga pohvalili ovako kada ste sami – savetuje mame psiholog.

Zato je važno da roditelji ne čekaju samo trenutak kada treba da kažu „dosta telefona“, već da deci ponude nešto što će ih zaista zainteresovati. Sport, vožnja bicikla, crtanje, društvene igre, odlazak u park i druženje sa drugarima mogu da pomognu da ekran prestane da bude jedini izvor zabave.

Važan je i primer koji roditelji daju.

– Ako mama i tata svakih nekoliko minuta proveravaju telefon, teško je očekivati da će dete bez pogovora prihvatiti pravilo da svoj uređaj odloži – rekao je Stepanović za Mame.

Tehnologija jeste deo savremenog života i nije realno očekivati da deca odrastaju potpuno bez nje. Ali sedam sati uz telefon, znači sedam sati koje dete nije provelo trčeći, igrajući se, razgovarajući sa drugarima ili otkrivajući svet oko sebe.