7 znakova nasmejane depresije: Šta je to i kako je prepoznati

Ona je uvek nasmejana, završava sve obaveze, brine o drugima i na poslu deluje kao da sve drži pod kontrolom. A kada uspava decu i kada ostane sama, iza osmeha se kriju tuga, praznina i iscrpljenost o kojima nikome ne govori.

Ovo je priča o nasmejanoj depresiji, stanju koje nije uvek lako prepoznati, čak ni kod sebe.

Nasmejana za duge, aa iznutra se raspada

Kada pomislimo na depresiju, često zamišljamo osobu koja nema snage da ustane iz kreveta, koja mnogo plače, povlači se od prijatelja i jedva pronalazi energiju da pregura još jedan dan.

Možda vas zanima

3 znaka da dete ima problem: Psiholog za MAME otkriva šta ne smemo da ignorišemo

„Stići će te moja kletva“: Šta se krije iza ovih reči i zašto mogu biti opasne

Dete ima genetsku predispoziciju za depresiju: Naučnici otkrili zašto se njen uticaj menja tokom odrastanja

Ali depresija ne izgleda uvek tako. I rečenice poput ove: „Ja ću to sama“ nisu najbolje rešenje ni pravi put.

Ponekad je to žena koja se glasno smeje za večerom, odgovara na poruke, odlazi na posao, vodi decu u školu, završava sve obaveze i svima govori da je dobro. Ona je možda osoba kojoj se drugi poveravaju, ona koja uvek pronađe prave reči utehe i koja deluje kao da može da izdrži baš sve.

A onda dođe veče. Vrata se zatvore, telefon utihne, obaveze ostanu iza nje. I tada, kada više nema kome da se smeši, isplivaju osećanja koja je celog dana pokušavala da potisne.

Ponekad je najteže prepoznati bol upravo kod onih koji su naučili da ga dobro skrivaju. A ponekad je osoba koju ne prepoznajemo, ona koja se zapravo bori, upravo osoba koju svakog jutra gledamo u ogledalu.

Šta je nasmejana depresija?

Izraz „nasmejana depresija“ nije zvanična medicinska dijagnoza. Koristi se da opiše situaciju u kojoj osoba spolja deluje vedro, funkcionalno i zadovoljno, dok se iznutra suočava sa simptomima depresije.

– To znači delovati veselo spolja, dok se iznutra osećate depresivno i neraspoloženo – objašnjava dr Olivija Rems, istraživačica mentalnog zdravlja sa Univerziteta u Kembridžu.

Svi imamo dane kada nam je teško, kada smo umorni, tužni ili bezvoljni. Međutim, depresija je mnogo više od prolaznog lošeg raspoloženja.

Kada osećanja tuge, beznađa ili gubitka interesovanja traju nedeljama ili mesecima i počnu da utiču na svakodnevni život, odnose, san i sposobnost da uživamo u stvarima koje su nam nekada značile, važno je potražiti podršku.

Problem je u tome što osoba sa depresijom ne mora nužno da izgleda tužno. Može da nastavi da radi, druži se, ostvaruje profesionalne uspehe i ispunjava očekivanja okoline. To, međutim, ne znači da joj je dobro. Da li će dete naslediti tu depresiju od majke, da li je to moguće i šta o tome kađe genetika, možete pročitati OVDE.

Kod nekih ljudi depresija može da se ispolji i kroz pojačan apetit, duže spavanje ili privremeno popravljanje raspoloženja kada se dogodi nešto lepo. Postoje i osobe koje ulažu veliki napor da sakriju svoje emocije, prilagođavaju se očekivanjima drugih i trude se da niko ne primeti koliko im je teško.

Tako nastaje svojevrsni raskorak između onoga što drugi vide i onoga što osoba zaista proživljava.

Zašto skrivamo ono što nas boli?

Ne prepoznaju svi odmah da se suočavaju sa depresijom. Neko će pomisliti da je samo premoren, da prolazi kroz stresan period ili da mu je potrebno nekoliko dana odmora.

– Oni bi mogli da pomisle da su njihovi simptomi samo nusproizvod vođenja zauzetog, stresnog života – kaže dr Rems.

Kod drugih je situacija drugačija. Svesni su da im nije dobro, ali se trude da to ne pokažu.

To se posebno može dešavati mamama koji od sebe očekuju mnogo, teško prihvataju sopstvene slabosti i veruju da uvek moraju da budu jaki. Perfekcionizam, visoka očekivanja i potreba da sve drže pod kontrolom mogu da ih navedu da i sopstvenu bol doživljavaju kao nešto što moraju da prevaziđu bez ičije pomoći. Da li deca nasleđuju istu otpornost na stres možete pročitati u POSEBNOJ VESTI.

Možda ne žele da razočaraju porodicu. Možda se plaše da će ih kolege smatrati manje sposobnim. Možda ne žele da budu teret partneru ili prijateljima. A možda su toliko navikli da budu oslonac drugima da više ni ne znaju kako da kažu: „Meni je sada potrebna pomoć.“

Tu su i strah od osude, očekivanja da moraš da ćutiš i trpiš i poruke koje mnogi od nas usvajaju još u detinjstvu, da ne treba previše da se žalimo, da moramo da budemo zahvalni na onome što imamo i da ćemo, ako se dovoljno potrudimo, sve nekako prevazići.

Ali bol ne nestaje zato što ga ne pokazujemo. I ne postajemo manje vredni ako priznamo da nam je teško.

Kada osmeh krije bol

Neke osobe postanu toliko vešte u prikrivanju svojih osećanja da okolina zaista ne primeti da se nešto dešava. Nastavljaju da se šale, organizuju okupljanja, pomažu prijateljima i preuzimaju dodatne obaveze.

Ponekad im upravo aktivnost pomaže da ne ostanu same sa svojim mislima. Međutim, stalno pretvaranje da je sve u redu može dodatno da iscrpi osobu i udalji je od ljudi koji bi mogli da joj pruže podršku.

– Depresija nas izoluje i čini da se osećamo usamljeno, a jedan od najboljih načina da se borimo protiv lošeg raspoloženja jeste povezivanje sa drugima – objašnjava profesor Barni Dan, klinički psiholog sa Univerziteta u Egzeteru.

Kada niko ne zna kroz šta prolazimo, teže je dobiti pomoć koja nam je potrebna. Simptomi mogu da se produbljuju, uglavnom se svode na sedam znakova, a osećaj usamljenosti postaje još izraženiji.

Zato je važno razumeti da osmeh nije dokaz da je neko srećan, baš kao što ni uspeh na poslu, aktivan društveni život ili sposobnost da brinemo o drugima ne znače da smo dobro.

Sedam znakova nasmejane depresije

Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači da osoba ima depresiju. Ipak, ako prepoznajete više njih, naročito ako traju duže vreme i utiču na vaš svakodnevni život, vredi zastati i zapitati se kako se zaista osećate.

1. Više ne uživate u stvarima koje su vas nekada radovale

Nekada ste se radovali kafi sa prijateljicom, odlasku na trening, vikendu ili omiljenoj seriji. Sada vam sve to deluje kao još jedna obaveza koju treba obaviti. Možda i dalje odlazite na dogovorena mesta, smejete se u društvu i radite ono što ste ranije voleli, ali više ne osećate isto zadovoljstvo. Lako je to pripisati umoru, poslu i ubrzanom načinu života. Međutim, ako osećaj radosti uporno izostaje, važno je da ga ne zanemarite.

2. Telo vam je teško, čak i kada ste dovoljno spavali

Ponekad umor nije samo posledica nedostatka sna. Ruke i noge mogu da deluju neobično teško, a najjednostavniji zadaci zahtevaju više energije nego ranije.

Ovaj simptom, poznat kao „olovna paraliza“, može da se javi kod nekih ljudi sa atipičnom depresijom.

Ako vam je svakodnevno kretanje postalo naporno ili se osećate iscrpljeno bez jasnog razloga, obratite pažnju na promenu. Dugotrajan umor može imati različite uzroke, pa je razgovor sa lekarom važan korak.

3. Sve češće otkazujete planove

U društvu delujete raspoloženo. Umеte da se našalite, razgovarate i ostavite utisak da ste sasvim dobro. Ali kada dođe trenutak da izađete iz kuće, odjednom vam nedostaje snage. Možda otkazujete dogovore u poslednjem trenutku, izbegavate pozive ili birate da ostanete sami jer vam se čini da nemate energije da još jednom odglumite da je sve u redu.

Potreba za odmorom sasvim je normalna. Ipak, ako se sve češće povlačite od ljudi i aktivnosti koje su vam ranije prijale, vredi razmisliti o tome šta se krije iza te promene.

4. Spavate više, ali se i dalje budite umorni

Možete da odspavate mnogo sati, a da se ipak probudite bez energije. Dan vam prolazi u obavezama, ali imate osećaj da se baterije nikada ne pune do kraja. Kod nekih osoba sa depresijom javlja se potreba za dužim spavanjem, a večeri mogu biti posebno teške jer tada ostaju same sa svojim mislima i osećanjima.

Ako umor postaje stalan pratilac vaših dana, nemojte odmah zaključiti da ste samo preopterećeni. Vaše telo i raspoloženje zaslužuju pažnju.

5. Kritike i odbijanje vas pogađaju više nego ranije

Komentar kolege koji biste ranije lako zaboravili sada vas prati satima. Prijateljica otkaže dogovor, a vi se pitate da li joj više niste važni. Sitnica preraste u niz pitanja o sopstvenoj vrednosti. Pojačana osetljivost na kritiku ili odbijanje može da se javi kod nekih ljudi sa atipičnom depresijom, mada nije specifična samo za nju.

Ako primećujete da vas tuđe reči sve češće povređuju i da teško prestajete da razmišljate o njima, pokušajte da sebi pristupite sa više razumevanja, umesto da se dodatno kritikujete zbog svojih osećanja.

6. Uvek ste ona koja nasmejava druge ili svima pomaže

Vi ste osoba kojoj se svi obraćaju kada imaju problem. Ona koja će saslušati, pronaći rešenje, organizovati okupljanje i podići atmosferu čak i kada je drugima teško. Možda ste u društvu uvek duhoviti, na poslu preuzimate više nego što možete da podnesete, a kod kuće brinete o svima.

Ali ko je tu za vas?

Potreba da budemo korisni i dostupni drugima može da bude iskrena i lepa osobina. Problem nastaje kada kroz pomaganje pokušavamo da sakrijemo sopstveni bol ili kada osećamo da nemamo pravo da stanemo, odmorimo se i priznamo da nam je potrebna podrška.

Ne morate uvek da budete najjača osoba u prostoriji. I vi zaslužujete da vas neko pita kako ste i da zaista želi da čuje odgovor.

7. Spolja delujete samouvereno, a iznutra neprestano kritikujete sebe

Možda drugi misle da ste uspešni, sposobni i sigurni u sebe. Ipak, vaš unutrašnji glas govori nešto sasvim drugo. Stalno preispitujete svoje odluke, umanjujete sopstvene uspehe i osećate da nikada niste dovoljno dobri. Čak i kada nešto uradite kako treba, u mislima se zadržavate na onome što ste mogli bolje.

Osećaj bezvrednosti, beznađa i uporna samokritičnost mogu biti upozoravajući znaci depresije.

Ako ste navikli da prema sebi budete stroži nego prema bilo kome drugom, pokušajte da se zapitate: da li biste osobi koju volite govorili ono što svakodnevno govorite sebi? Zaslužujete isti stepen razumevanja koji tako lako pružate drugima.

Kako sebi pomoći

Prvi korak ne mora da bude velika odluka niti razgovor u kojem ćete odjednom izgovoriti sve što vas muči. Ponekad je dovoljno da prestanete da umanjujete ono što osećate.

Umesto da sebi govorite da preterujete, da drugi imaju veće probleme ili da nemate razloga da budete tužni, pokušajte da priznate sebi da vam nije lako. Vaša osećanja ne moraju da budu opravdana pred drugima da bi zaslužila pažnju.

Evo nekoliko koraka koji mogu da vam pomognu:

• Poverite se osobi kojoj verujete: Ne morate odmah sve da objasnite. Dovoljno je da kažete: „U poslednje vreme mi nije dobro, iako možda ne deluje tako. Volela bih da razgovaramo.“
• Dozvolite sebi da ne budete dobro: Ne morate uvek da budete nasmejani, raspoloženi i spremni da svima izađete u susret.
• Obratite pažnju na promene: Ako duže vreme osećate tugu, prazninu, bezvoljnost ili iscrpljenost, nemojte automatski pripisivati sve stresu i umoru.
• Potražite stručnu pomoć: Razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili lekarom može da vam pomogne da razumete šta se događa i pronađete odgovarajući oblik podrške.

Profesor Barni Dan ističe da razgovor, antidepresivi kada su indikovani i drugi oblici podrške mogu biti efikasni u lečenju depresije. Odgovarajući pristup zavisi od osobe i njenih potreba, pa je važno potražiti stručnu procenu.

Ne morate da se smejete

Izraz „nasmejana depresija“ može da pomogne ljudima da prepoznaju iskustvo koje im je dugo bilo teško da objasne. Ipak, važno je imati na umu da nije reč o posebnoj zvaničnoj dijagnozi i da depresija može da se ispolji na različite načine.

Kako upozorava dr Olivija Rems, reč „nasmejana“ može da stvori utisak vedrine i sreće, iako se iza nje mogu kriti osećaji beznađa, praznine i bezvrednosti.

Zato ne treba čekati da neko prestane da ustaje iz kreveta, povuče se iz društva ili zapostavi sve obaveze da bismo shvatili da mu je teško. A ne treba ni sebe da ubeđujemo da nam nije potrebna pomoć samo zato što i dalje uspevamo da završimo sve što se od nas očekuje.

Možda ste godinama bile one koje sve mogu. One koje ne odustaju, ne opterećuju druge i uvek pronađu snagu za još jedan dan.

Ali ne morate baš uvek.

Ne morate da zaslužite odmor time što ćete prvo završiti sve obaveze. Ne morate da sakrivate suze da biste zaštitile druge. I ne morate da čekate da postane nepodnošljivo da biste nekome rekle da vam je teško. Ponekad je najveći korak upravo to da skinete osmeh koji ste nosile zbog drugih i dozvolite sebi da budete iskrene.

Jer i žena koja se smeje može da pati. I ona koja brine o svima može da bude umorna. I ona koja spolja deluje snažno ima pravo da zatraži pomoć.

To što vam je potrebna podrška ne znači da ste slabe. Znači da ste ljudsko biće koje zaslužuje da bude viđeno, saslušano i shvaćeno. I onda kada se ne smeje.

Izvor: BBC