„Nekome je majka bolesna, neko je ujutru bio istučen“: Desanka Maksimović objasnila zašto deci nije davala jedinice

Loša ocena, nenaučena lekcija, zaboravljen domaći zadatak ili dete koje ćuti kada ga nastavnik nešto pita. Odrasli često pomisle da je reč o lenjosti, neodgovornosti ili nedovoljnom trudu. Ali šta ako iza tog ćutanja stoji nešto mnogo ozbiljnije?

Velika srpska pesnikinja Desanka Maksimović, koja je godinama radila i kao profesorka, imala je poseban odnos prema svojim učenicima. Verovala je da znanje treba zahtevati, ali i da detetu treba pružiti priliku da ga pokaže onda kada za to bude spremno.

U jednom sačuvanom intervjuu objasnila je zašto nije želela da učenike kažnjava jedinicama i zbog čega je smatrala da nastavnik mora da razume okolnosti u kojima dete odrasta.

Možda vas zanima

Doktorka otkriva: Ove stvari roditelji ne znaju o dečjim bolestima

Mislili ste da se alergotest plaća? Ovu analizu možete da uradite o trošku RFZO, evo šta vam je potrebno

Batine se vraćaju u škole: U ovoj zemlji će nastavnici ponovo moći fizički da intervenišu

„Ja sam verovala da sam stroga, a đaci su govorili da sam blaga“

Desanka je pričala da je od učenika zahtevala da nauče gradivo i da ga dobro razumeju. Nije smatrala da je popustljivost isto što i dobar odnos prema deci.

Ipak, kada učenik ne bi znao odgovor, nije žurila da mu upiše lošu ocenu.

Umesto toga, dozvoljavala mu je da odgovara sutradan ili nekoliko dana kasnije.

Njena poruka bila je jednostavna: nije najvažnije da dete pokaže znanje baš određenog dana, već da gradivo zaista savlada.

„Nekome je mama bolesna, nekome je tata otišao na operaciju“

Posebno potresan deo njenog objašnjenja odnosio se na ono što deca donose iz svojih domova.

Desanka je podsećala da neko dolazi u školu zabrinut zbog bolesne majke, neko zbog oca koji je na operaciji, a neko je tog jutra pretrpeo fizičko kažnjavanje.

Kako takvo dete može da bude smireno, koncentrisano i spremno da odgovara pred celim razredom?

Zato je smatrala da nastavnik ponekad treba da sačeka da prođu porodične nevolje, pa tek onda proveri koliko je učenik naučio.

Svoj pristup nije doživljavala kao naročitu blagost. Smatrala ga je normalnim odnosom prema detetu.

Šta roditelji danas mogu da nauče iz njenih reči?

Desankino razmišljanje otvara pitanje koje je i danas važno: koliko često odrasli procenjuju dečje ponašanje, a da prethodno ne pokušaju da razumeju njegove uzroke?

Dete koje iznenada počne da dobija loše ocene možda ima teškoće sa učenjem, ali možda prolazi i kroz stres, strah, porodične probleme ili vršnjačko nasilje.

To ne znači da treba zanemariti školske obaveze, već da ocena ne bi trebalo da bude jedina tema razgovora.

Umesto da dete odmah dočeka pitanje zašto nije učilo, roditelj može da ga pita kako se oseća, da li ga nešto muči i da li mu je potrebna pomoć.

Nekada upravo takav razgovor otkrije problem koji se iza loše ocene dugo skrivao.

Nije želela manje znanja, već više razumevanja

Važno je razumeti da Desanka Maksimović nije zagovarala odustajanje od učenja i odgovornosti.

Naprotiv, od učenika je očekivala znanje. Razlika je bila u tome što nije verovala da se ono može meriti samo jednim trenutkom, bez obzira na sve što se detetu događa.

Njena pedagoška poruka bila je da strpljenje i razumevanje nisu suprotnost disciplini.

Deca mogu da imaju obaveze, pravila i odgovornost, a da pritom osećaju da ih odrasli vide kao osobe, a ne samo kao ocene u dnevniku.

I možda je upravo to najvažnija poruka koju je velika pesnikinja ostavila roditeljima i nastavnicima: pre nego što dete osudimo zbog onoga što nije uradilo, vredi se zapitati kroz šta je tog dana prošlo.

Da podsetimo, čuvena Desanka Maksimović nikada nije rodila dete, a kada su je pitali da li žali, njen odgovor otkrio je mnogo o njenom životu.