Doktorka otkriva: Ove stvari roditelji ne znaju o dečjim bolestima

Škole, vrtići i vannastavne aktivnosti ponovo su u punom jeku, a sa promenom vremena vraćaju se i kijanje, kašalj i curenje nosa. Roditelji zato nastoje da zaštite decu koliko god mogu – podstiču ih da redovno peru ruke, vode računa o raznovrsnoj ishrani i usvajanju zdravih navika. Ipak, čak ni najbolje navike ne mogu u potpunosti da spreče dečje infekcije. Zato je važno da roditelji znaju kako se pojedine bolesti ispoljavaju, koji simptomi mogu da ih iznenade i kada je potrebno obratiti se pedijatru. Doktorka Šruti Natvani, lekarka opšte prakse i majka dvoje dece, podelila je na društvenim mrežama deset činjenica o čestim dečjim bolestima koje bi svaki roditelj trebalo da zna.

1. Posle bolesti šaka, stopala i usta nokti mogu da počnu da se ljušte

Bolest šaka, stopala i usta virusna je infekcija koja se najčešće javlja kod male dece. Obično je prate ranice u ustima i osip ili plikovi na šakama i stopalima. Manje poznata posledica jeste promena na noktima koja se može pojaviti nekoliko nedelja nakon infekcije. Nokti mogu početi da se listaju, odvajaju ili privremeno otpadaju. Ova pojava uglavnom prolazi bez trajnih posledica, a nokti najčešće ponovo izrastu. Ipak, ako su promene izražene ili roditelje nešto zabrinjava, savetuje se pregled kod lekara.

2. Dete može dobiti ovčije boginje iako je vakcinisano

Vakcina protiv ovčijih boginja značajno smanjuje rizik od infekcije i teških komplikacija, ali zaštita nije apsolutna. Ako se bolest ipak pojavi kod vakcinisanog deteta, reč je o takozvanoj probojnoj infekciji. Ona je uglavnom blaža nego kod nevakcinisane dece, sa manjim brojem promena na koži i blažim simptomima. Ipak, i u takvim slučajevima važno je pratiti stanje deteta i posavetovati se sa pedijatrom ako se pojave zabrinjavajući simptomi.

Možda vas zanima

Mislili ste da se alergotest plaća? Ovu analizu možete da uradite o trošku RFZO, evo šta vam je potrebno

Zbog malog Slavka plakala je cela Srbija: Ostao je bez oca, a sad je stigla još tužnija vest

Kašalj, temperatura, povraćanje: Ovi virusi muče decu, a dr Šehić ima važnu poruku za roditelje

3. Upala pluća ponekad se ispoljava bolom u stomaku

Bol u stomaku ne mora uvek da ukazuje na problem sa organima za varenje. Ponekad može biti jedan od simptoma upale pluća, naročito kada je zahvaćen donji deo pluća. Ako dete ima temperaturu, bol u stomaku, kašalj ili ubrzano disanje, potrebno je razmotriti mogućnost respiratorne infekcije i potražiti savet lekara. Posebno je važno reagovati ako dete teško diše, deluje izrazito malaksalo ili mu se stanje pogoršava. U takvim situacijama ne treba odlagati medicinsku pomoć.

4. Krup može da se ponavlja kod iste dece

Krup je oboljenje gornjih disajnih puteva koje izaziva otok u predelu grkljana i dušnika. Često se prepoznaje po grubom kašlju koji podseća na lavež psa, promuklosti i ponekad otežanom disanju. Kod neke dece epizode krupa mogu se ponavljati, posebno tokom sezona respiratornih infekcija. Ako se to često dešava, pedijatar može proceniti da li su potrebna dodatna ispitivanja. Otežano disanje, uvlačenje kože između rebara ili u predelu vrata pri udahu i glasan zvuk pri disanju u mirovanju zahtevaju hitnu procenu lekara.

5. Urinarne infekcije kod dece ne moraju imati očigledne simptome

Infekcije urinarnog trakta mogu se javiti i kod sasvim male dece, ali simptomi nisu uvek lako prepoznatljivi. Kod starije dece mogu se javiti bol ili peckanje prilikom mokrenja, učestalo mokrenje i bol u donjem delu stomaka. Kod beba i male dece infekcija može izazvati temperaturu, povraćanje, razdražljivost ili slabije uzimanje hrane, bez jasnih tegoba pri mokrenju. Zato je važno da roditelji ne pokušavaju sami da utvrde uzrok simptoma. Lekar, prema proceni, može zatražiti analizu urina kako bi utvrdio da li je reč o infekciji.

6. Zviždanje u grudima ne znači automatski da dete ima astmu

Neka deca tokom prehlade ili druge virusne infekcije imaju zviždanje pri disanju. Iako ovaj simptom može da zabrine roditelje, ne znači nužno da dete ima astmu. Kod pojedine dece zviždanje se javlja samo tokom virusnih infekcija i vremenom prestaje. Na astmu se više sumnja kada se tegobe ponavljaju i između infekcija, kada se javljaju noću ili tokom fizičke aktivnosti, ili kada dete ima alergije i porodičnu istoriju astme. Ako se zviždanje ponavlja, pedijatar može proceniti šta ga izaziva i da li je potrebno dodatno ispitivanje.

7. Više od 200 virusa može da izazove običnu prehladu

Ako vam se čini da je dete tokom jeseni i zime gotovo neprekidno prehlađeno, razlog može biti to što se iznova susreće sa različitim virusima. Više od 200 različitih virusa može izazvati simptome prehlade. Deca koja pohađaju vrtić ili školu često dolaze u kontakt sa novim uzročnicima infekcija, pa se može dogoditi da se jedna prehlada završi, a ubrzo počne druga. To samo po sebi ne znači da dete ima oslabljen imunitet. Ipak, ako su infekcije neuobičajeno teške, često zahtevaju bolničko lečenje ili se dete između njih ne oporavlja kako se očekuje, važno je razgovarati sa pedijatrom.

8. Temperatura koja traje pet dana zahteva pregled

Povišena temperatura koja traje pet dana ili duže razlog je da dete pregleda lekar. Jedan od mogućih, ali retkih uzroka dugotrajne temperature jeste Kavasakijeva bolest – zapaljensko oboljenje koje može zahvatiti krvne sudove, uključujući i one koji snabdevaju srce. Na nju mogu ukazivati i crvenilo očiju bez sekreta, ispucale ili crvene usne, osip, kao i crvenilo ili otok šaka i stopala. Ovi simptomi ne znače automatski da dete ima Kavasakijevu bolest, ali zahtevaju stručnu procenu. Ne treba čekati da se pojave svi znaci da bi se potražila pomoć.

9. Kod bolesti „crvenih obraza“ zaraznost je najveća pre pojave osipa

Bolest poznata kao „crveni obrazi“ izazvana je parvovirusom B19. Najpre može da liči na blagu virusnu infekciju, a zatim se pojavljuje karakteristično crvenilo obraza, kao da je dete dobilo šamar. Jedna od manje poznatih činjenica jeste da je dete najzaraznije pre pojave karakterističnog osipa. Kada se promene na koži razviju, rizik od prenošenja infekcije obično je već znatno manji. Poseban oprez potreban je u trudnoći. Parvovirus B19 u retkim slučajevima može izazvati komplikacije kod ploda, uključujući anemiju. Trudnice koje su bile u kontaktu sa zaraženom osobom trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom.

10. Zaštita beba od RSV-a može početi još tokom trudnoće

Respiratorni sincicijski virus, poznat kao RSV, čest je uzročnik infekcija disajnih puteva kod dece. Kod beba, posebno u prvim mesecima života, može izazvati bronhiolitis – upalu sitnih disajnih puteva koja ponekad zahteva bolničko lečenje. U nekim zemljama uvedena je vakcinacija trudnica protiv RSV-a, koja omogućava prenos zaštitnih antitela sa majke na bebu. U zavisnosti od nacionalnih preporuka i dostupnosti, zaštita novorođenčadi može se obezbeđivati i drugim preventivnim merama. Prema podacima navedenim u objavi doktorke Natvani, nakon uvođenja programa vakcinacije trudnica protiv RSV-a u Engleskoj zabeležen je pad hospitalizacija beba mlađih od tri meseca zbog RSV bronhiolitisa od 62,6 odsto. Ovakve rezultate treba posmatrati u kontekstu konkretnog programa, perioda praćenja i obuhvata vakcinacijom. Roditelji koji očekuju bebu mogu sa ginekologom ili drugim nadležnim lekarom da razgovaraju o dostupnim načinima zaštite novorođenčeta.

Kada roditelji treba da potraže pomoć?

Većina dečjih virusnih infekcija prolazi bez ozbiljnih komplikacija, ali postoje simptomi koje ne treba zanemariti. Obratite se pedijatru ako dete ima temperaturu koja traje pet dana ili duže, neobičan osip, ponavljajuće zviždanje pri disanju, tegobe pri mokrenju ili simptome koji se pogoršavaju.

Hitnu medicinsku pomoć potražite ako dete teško diše, ima plavičaste usne, teško se budi ili je izrazito malaksalo. Kod beba mlađih od tri meseca temperatura od 38 stepeni ili više zahteva hitnu medicinsku procenu. Informisanost ne može da spreči svaku infekciju, ali može pomoći roditeljima da lakše prepoznaju upozoravajuće simptome i na vreme potraže stručnu pomoć.