Brojanica nije ukras: Na kojoj ruci se nosi i šta nikako ne treba raditi

Brojanica je za mnoge vernike mnogo više od običnog predmeta. Neko je dobije na poklon od drage osobe, neko je kupi u manastiru, dok je drugi nose kao svakodnevni podsetnik na svoju veru. Ipak, u vremenu kada su brojanice postale i modni detalj, često se zaboravlja zbog čega su nastale i čemu zapravo služe.

Njena osnovna namena jeste molitva. Čvorovi na brojanici pomažu verniku da prati broj izgovorenih molitava i da lakše održi pažnju tokom molitvenog pravila.

Zato se brojanica ne posmatra kao obična narukvica, ali ni kao predmet koji sam po sebi donosi sreću ili štiti od svih nevolja.

Možda vas zanima

Jedna žena, jedna molitva i medicinski nalaz koji je iznenadio: Vernici sa pažnjom čitaju ovu priču

10 svadbenih običaja koje svaka mama treba da zna: Šta se radi pre, na i posle venčanja

Danas je Miholjdan, velika slava: Mame, ovo morate da znate

Na kojoj ruci se nosi brojanica?

Jedno od pitanja koje vernike najčešće zanima jeste da li se brojanica nosi na levoj ili desnoj ruci.

U praksi se često nosi na levoj ruci, naročito kod dešnjaka, kako bi desna ruka ostala slobodna za prebiranje čvorova tokom molitve. Iz manastira Tumane često ističu da su molitve majki najmoćnije. Više detalja o tome možete saznati OVDE.

Međutim, ne postoji opšte pravoslavno pravilo prema kojem je nošenje na jednoj ruci ispravno, a na drugoj pogrešno. Najvažnije je razumeti da brojanica nije predmet čija se duhovna vrednost određuje stranom tela na kojoj se nalazi. Nije, dakle, razlog za strah ako je neko nosi na desnoj ruci, niti to znači da je njegova vera zbog toga manje vredna. Suština je u tome da brojanica služi molitvi, a ne da postane još jedan modni detalj.

Kada je najbiolje bebi staviti brojanicu govorili su sveštenici iz Tumana. Šta su savetovali mamama možete pročitati u POSEBNOJ VESTI.

Da li štiti od uroka i nesreće?

Oko brojanica su se tokom vremena razvila različita narodna verovanja. Neki veruju da određena boja ima posebno značenje, da brojanica mora biti dobijena na poklon ili da njeno pucanje najavljuje nešto loše.

Međutim, takva tumačenja ne treba mešati sa pravoslavnim učenjem. Brojanica nije amajlija niti magijski predmet. Njena svrha je da pomogne čoveku u molitvi i podseti ga na Boga. Nije sama po sebi garancija da će čovek biti pošteđen bolesti, problema ili životnih iskušenja.

Vernici je često nose i zato što ih u svakodnevnoj žurbi podseća da zastanu, saberu misli i izgovore molitvu. Upravo u tome leži njena prava vrednost.

Koliko čvorova treba da ima

Tradicionalne pravoslavne brojanice najčešće su izrađene od vune, sa karakterističnim čvorovima koji služe za brojanje molitava. Mogu imati 33, 50, 100 ili više čvorova, u zavisnosti od njihove namene i molitvenog pravila.

Broj čvorova ne treba posmatrati kao merilo nečije vere. Nije najvažnije da li je brojanica velika ili mala, skupa ili jednostavna, već da li se koristi za ono čemu je namenjena. Brojanica ne mora da bude ukrašena da bi bila vredna. Jednostavna, ručno ispletena brojanica može imati posebno mesto u životu čoveka koji se uz nju redovno moli.

Ako se pokida, nema razloga za strah niti za verovanje da je to loš znak. Može se popraviti ako je to moguće, a za savet o tome kako postupiti sa brojanicom koja više nije za upotrebu, naročito ako je osveštana, vernik se može obratiti svešteniku.

Poruka koju ne bi trebalo da zaboravimo

Upravo zato sveštenici u svojim poukama podsećaju da se vera ne pokazuje predmetima koje nosimo, već načinom na koji živimo. Brojanica može biti dragocen podsetnik na molitvu, ali sama činjenica da je neko nosi ne govori koliko se iskreno moli, koliko prašta ili koliko ljubavi pokazuje prema drugima.

Nije poenta da brojanicu drugi primete na našoj ruci, već da ona nas podseti na ono što često zaboravljamo.

Jer brojanica nije tu da bi pokazala drugima koliko smo verujući. Tu je da nas podseti da se pomolimo, da budemo bolji ljudi i da u svakodnevnoj buci ne zaboravimo ono što je zaista važno.