10 svadbenih običaja koje svaka mama treba da zna: Šta se radi pre, na i posle venčanja

Svaka mama zamišlja taj dan, a kad dođe vreme, shvati da je svadba mnogo više od sale, torte i muzike. Ispod svega stoje običaji koje su naše bake čuvale decenijama. Neki se i dalje drže, neki su malo izmenjeni, a neke vredi sačuvati. Tokom jeseni svi imamo pozivnice za veliki broj svabi. Evo kako prema tradiciji treba da izgleda prosidba, ceremonija i prvo jutro posle venčanja.

Pre venčanja: Prosidba i dogovor

Običaj je da mladoženja sa svojom porodicom dođe u kuću mlade i zvanično zaprosi devojku. Tu se ugovara datum, razgovara o pozivu gostiju i upoznaju dve porodice. Mnoge mame kažu da je upravo ova večera trenutak kada se prvi put oseti da se nešto veliko dešava.

Tradicionalno se uz prsten daju i simbolični pokloni, a domaćini dočekuju goste uz slatko, kafu i rakiju. Savet za mame: pripremite se jer pitanja o broju gostiju, kumovima i sali stižu odmah.

Možda vas zanima

Majka sa rakom četvrtog stadijuma organizovala venčanje bez mladoženje: „Nisam želela da čekam savršen trenutak“

Danas je Miholjdan, velika slava: Mame, ovo morate da znate

„Stići će te moja kletva“: Šta se krije iza ovih reči i zašto mogu biti opasne

Kumovi, najvažnija uloga na svadbi

Kum je u našoj tradiciji gotovo član porodice. Kumstvo se često nasleđuje, pa mladenci biraju osobu koju će deca i unuci zvati „kume“. Kum drži venčanje, ima odgovornost pred crkvom i ima počasno mesto za stolom. Ne biraju se samo prijatelji nego ljudi od poverenja. Uz kuma tu je i stari svat, obično jedan od starijih članova porodice mladoženje, koji vodi svatove i zdravicu. Dever, brat ili bliski prijatelj mladoženje, tradicionalno ima ulogu da štiti mladu i bude uz mladoženju.

Devojačko i momačko veče

Poslednja noć slobode obeležava se uz prijatelje, muziku i šale. Kod nas je ono danas mnogo modernije nego nekad, ali se mnogim devojkama najviše sviđa ona manja, domaća verzija, uz majku, sestre i drugarice.

Na dan venčanja: Šta se radi

• Svatovi i barjak: Mladoženja sa svatovima dolazi po mladu, a pred kolonu ide svatovski barjak, ukrašen maramom ili peškirom. Kolona automobila se i danas uređuje cvećem i trubi se u koloni. Postojali su i običaji po kojima se verovalo da na određene dane ne treba praviti svadbu. Više o ovoj temi pročitajte u POSEBNOJ VESTI

• Otkup mlade: Veselo „pregovaranje“ sa porodicom mlade pred kućom, uz šale i simbolično plaćanje, još uvek je čest običaj.

• Pogača i prag: Mlada ulazi u novi dom ili u salu preko praga, a dočekuje je majka mladoženje sa pogačom, medom ili bombonama. Kaže se da prag donosi sreću, pa se ne prelazi nespretno.

• Žito, bombone i sreća: Mladence zaspu žitom, bombonama i novčićima kao simbolom blagostanja i plodnosti.

• Razbijanje čaše: Na mnogim svadbama se razbija čaša za sreću. Što je više komadića, to će brak biti srećniji.

• Dečak u naručju mlade: U nekim krajevima mlada uzme dečaka u naručje i poljubi ga, kako bi joj prvo dete bilo muško. Danas se to radi pre svega iz zabave, a nikako kao pravilo.

Posle venčanja

Prvo jutro nekad je donosilo običaj posete mladine porodice, a danas se to svodi na nedeljni porodični ručak ili kafu sa najbližima. Mnoge porodice ipak čuvaju ovaj trenutak, kad se svi okupe i kad mame konačno odahnu.

Šta ostaviti, šta menjati

Običaji se razlikuju od kraja do kraja, a ono što se radi u Šumadiji ne mora važiti u Vojvodini ili južnoj Srbiji. Zato pitajte starije u porodici šta se kod vas radi i dogovorite se sa budućim svatovima. Izaberite one običaje koji vam znače, a ostale slobodno prilagodite.

Najvažnije od svega je da dan prođe onako kako mladenci žele, uz podršku mame koja je tu da ih zagrli, a ne da vodi brigu o svakom detalju.