Kašalj, temperatura, povraćanje: Ovi virusi muče decu, a dr Šehić ima važnu poruku za roditelje

Sa dolaskom hladnijih dana sve je više dece i odraslih koji se žale na zapušen nos, bol u grlu, kašalj i povišenu temperaturu. Povratak u školske klupe i vrtićke kolektive pogoduje širenju infekcija, a lekari podsećaju da je upravo oktobar važan mesec za vakcinaciju protiv gripa. Dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine objašnjava zašto ne treba čekati da se grip raširi kako bismo razmišljali o zaštiti.

Jesen je period kada se respiratorne infekcije lakše prenose, naročito među decom koja svakodnevno borave u zatvorenim prostorijama, igraju se zajedno i dele igračke.

Promenljive temperature i duži boravak u zatvorenom dodatno stvaraju uslove za širenje virusa. Zato nije neobično da se u porodicama infekcije smenjuju, pa se nakon jednog bolesnog deteta razbole i drugi ukućani.

Možda vas zanima

Zbog malog Slavka plakala je cela Srbija: Ostao je bez oca, a sad je stigla još tužnija vest

Dete ima razvojne teškoće, a roditelji godinama nemaju odgovor: Može li analiza celog genoma da otkrije uzrok?

Deci nove igračke dosade posle sat vremena: Novo istraživanje baca roditelje u razmišljanje – vredi li kupovati nešto što im ne drži pažnju?

Među najčešćim tegobama zbog kojih se građani obraćaju lekarima nalaze se kijanje, curenje nosa, neprijatan osećaj u grlu, suv kašalj, glavobolja, iscrpljenost i povišena telesna temperatura.

Kod mnogih respiratornih infekcija tegobe prolaze za nekoliko dana, ali kašalj ponekad ostaje prisutan i nakon povlačenja ostalih simptoma.

Zašto je važno primiti vakcinu pre početka sezone gripa?

Iako se grip najčešće intenzivnije širi tokom hladnijeg dela godine, lekari savetuju da se o imunizaciji razmišlja na vreme.

Razlog je jednostavan: zaštita se ne razvija istog dana kada osoba primi vakcinu.

Organizmu je obično potrebno oko dve nedelje da razvije odgovarajući imunski odgovor, zbog čega je poželjno vakcinisati se pre nego što virus gripa počne intenzivno da cirkuliše.

Dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, ranije je ukazala na to da je sredina oktobra dobar trenutak za vakcinaciju.

Objašnjava, potrebno je ostaviti dovoljno vremena da organizam razvije zaštitu pre perioda kada se očekuje veći broj obolelih.

Doktorka je istakla i da vakcina protiv gripa ima povoljan bezbednosni profil. Neželjene reakcije su uglavnom blage i prolazne, a mogu uključivati bol ili crvenilo na mestu uboda, kao i kratkotrajno povišenu temperaturu.

Da li vakcinisana osoba ipak može da dobije grip?

Jedna od čestih nedoumica roditelja jeste da li vakcina garantuje da dete ili odrasla osoba neće oboleti.

Odgovor je da nijedna vakcina protiv gripa ne pruža potpunu zaštitu od infekcije.

Ipak, njena najvažnija korist jeste smanjenje rizika od obolevanja, a posebno od teškog toka bolesti i komplikacija.

Dr Šehić je ranije objasnila da se grip može javiti i kod vakcinisanih osoba, ali da imunizacija može doprineti blažoj kliničkoj slici i lakšem oporavku.

Koliko će vakcina biti efikasna zavisi od više faktora, uključujući uzrast, zdravstveno stanje osobe i podudarnost virusa koji cirkulišu sa sojevima obuhvaćenim vakcinom.

Pošto se virusi gripa menjaju, a zaštita vremenom slabi, vakcinacija se preporučuje svake sezone.

Ko treba posebno da se čuva gripa?

Prema preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, određene grupe stanovništva imaju povećan rizik od ozbiljnih komplikacija gripa.

Među njima su stariji od 65 godina, mala deca, trudnice, osobe sa oslabljenim imunitetom i ljudi koji boluju od određenih hroničnih bolesti.

Posebna pažnja potrebna je kod osoba sa hroničnim oboljenjima srca i pluća, dijabetesom i drugim stanjima koja mogu povećati rizik od komplikacija.

Vakcinacija je naročito važna za ove grupe, dok se za zaposlene u zdravstvenim ustanovama sprovodi u skladu sa važećim propisima i preporukama.

Za roditelje je važno i da znaju da se vakcina protiv gripa može preporučiti deci od navršenih šest meseci, u skladu sa uzrastom, zdravstvenim stanjem i savetom pedijatra.

Koje infekcije se javljaju tokom jeseni?

Nije svaka temperatura grip, niti svako dete koje kašlje ima istu virusnu infekciju.

Tokom jeseni mogu se javljati različiti respiratorni virusi, među kojima su rinovirusi, adenovirusi i respiratorni sincicijalni virus, poznat kao RSV.

Istovremeno se među decom mogu širiti i stomačne infekcije, uključujući one koje izazivaju norovirusi i rotavirusi.

Simptomi se ponekad preklapaju, pa se samo na osnovu kijanja, kašlja ili temperature ne može pouzdano utvrditi koji je virus izazvao bolest.

Rinovirus: Najčešći uzročnik obične prehlade

Rinovirusi su česti uzročnici infekcija gornjih disajnih puteva.

Tipične tegobe su: curenje nosa ili zapušen nos, kijanje, kašalj, bol ili grebanje u grlu, povremena glavobolja i malaksalost, ponekad blago povišena temperatura.

Kod većine zdravih osoba infekcija prolazi bez ozbiljnijih posledica.

Adenovirus: Može izazvati i upalu očiju

Adenovirusi mogu izazvati različite simptome, u zavisnosti od toga koji deo organizma je zahvaćen.

Najčešće se javljaju: povišena temperatura, bol u grlu, crenje nosa, kašalj,crvenilo i upala očiju

Određeni tipovi adenovirusa mogu izazvati i stomačne tegobe.

RSV: Poseban oprez kod beba

Respiratorni sincicijalni virus može izazvati simptome slične prehladi, ali kod odojčadi i male dece ponekad dovodi do ozbiljnijih infekcija donjih disajnih puteva.

Mogući simptomi su: curenje ili zapušenost nosa, kijanje, kašalj, temperatura, ubrzano ili otežano disanje, zviždanje ili sviranje u grudima

RSV može biti uzročnik bronhiolitisa i upale pluća, naročito kod najmlađih.

Ako beba otežano diše, pravi pauze u disanju, slabo jede ili pije, ili pokazuje znake izrazite iscrpljenosti, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Norovirus: Stomačna infekcija koja se lako prenosi

Norovirus je veoma zarazan i može se brzo širiti u kolektivima.

Najčešći simptomi su: Iznenadno povraćanje, vodenasta dijareja, mučnina, grčevi i bolovi u stomaku i ponekad povišena temperatura

Kod dece je najvažnije sprečiti dehidrataciju i nadoknađivati izgubljenu tečnost.

Rotavirus: Posebno opasan zbog gubitka tečnosti

Rotavirus može izazvati izražene stomačne tegobe, naročito kod odojčadi i male dece.

Karakteristični simptomi su: obilna vodenasta dijareja, povraćanje, temperatura, bolovi i grčevi u stomaku

Glavna opasnost jeste dehidratacija, zbog čega je važno pratiti koliko dete pije i mokri.

Za prevenciju rotavirusne infekcije postoji vakcina koja se daje u ranom uzrastu, prema odgovarajućem rasporedu imunizacije.

Kako roditelji mogu da prepoznaju grip?

Za razliku od obične prehlade, koja često počinje postepeno, grip obično nastupa naglo.

Dete koje je do tada delovalo zdravo može u kratkom periodu postati veoma malaksalo, dobiti temperaturu i žaliti se na bolove u telu.

Najčešći simptomi gripa uključuju: Naglo povišenu temperaturu, groznicu ili zimicu, potom suv kašalj, bol u grlu, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, izražen umor i iscrpljenost, zapušen nos ili curenje nosa, povraćanje i dijareju, koji se češće javljaju kod dece nego kod odraslih.

Temperatura kod gripa može biti visoka, ali nije prisutna kod svakog obolelog.

Važno je naglasiti da se simptomi različitih respiratornih infekcija preklapaju, pa lekar, kada je potrebno, može preporučiti testiranje.

Kako smanjiti rizik od infekcije u porodici?

Pored vakcinacije protiv gripa, postoje jednostavne mere koje mogu pomoći da se smanji širenje respiratornih i stomačnih virusa.

Redovno pranje ruku sapunom, provetravanje prostorija, čišćenje površina koje se često dodiruju i izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima mogu doprineti zaštiti.

Decu je važno učiti da prilikom kašljanja i kijanja koriste maramicu ili pregib lakta i da ne dele čaše i pribor za jelo.

Kod stomačnih infekcija, naročito norovirusa, temeljno pranje ruku sapunom posebno je značajno.

Ako dete ima temperaturu, povraća, ima dijareju ili se ne oseća dobro, potrebno je da ostane kod kuće i da se u kolektiv vrati kada to njegovo zdravstveno stanje i pravila ustanove dozvoljavaju.

Roditelji treba da se obrate pedijatru ako simptomi traju, pogoršavaju se ili dete pokazuje znake dehidratacije. Otežano disanje, plavičasta boja usana, poremećaj svesti ili izrazita pospanost zahtevaju hitnu procenu, a temperatura od 38 stepeni ili više kod bebe mlađe od tri meseca zahteva hitan pregled.

Najvažnije je da roditelji ne čekaju pojavu gripa da bi razmišljali o prevenciji. Oktobar je pogodan trenutak da sa izabranim lekarom ili pedijatrom provere preporuke za vakcinaciju i na vreme pripreme porodicu za sezonu respiratornih infekcija.