7 najvećih muka svake mame i 7 rešenja za svaku od njih

Pritisne život, nekada smo zabrinuti zbog bolesti, nekada zbog novca ili prevare, nekad nas pogodi nepravda… U takvim situacijama dobar savet zaista zlata vredi. Upravo takve savete davao je akademik Vladeta Jerotić.

– Čovek može da izleči mnoge telesne bolesti, da se oporavi od gubitka, pa čak i da preboli najveće životne tuge, ali ljudska nepromišljenost, zabluda i zadrtost čoveka drže u duhovnom mraku – govorio je najpoznatiji srpski neuropsihijatar i psihoterapeut. 

Postoji još jedna problem koji je Jerotić govorio na leči nijedna tableta:

Možda vas zanima

Trudna, ostavljena i javno prevarena: Ana je htela sve da mu oprosti, ali on je…

Imate problem? Dete ne ispušta telefon iz ruke: Evo šta je rešenje

Mama je otišla u prodavnicu i nikada se nije vratila: Potresna ispovest dečaka

– Duhovna smrt ili okamenjenost srca, odnosno kada čovek odbija da radi na sebi, kada misli da sve zna i kada iz sujete uništava sve oko sebe, e to je najveća muka i bolest modernog čoveka koja nema „tabletu“ ni brzi lek, već zahteva doživotni, mučni rad na sopstvenoj duši.

Evo kako je on gledao na neke od najvećih životnih problema sa kojima se većina mama danas suočava:

1. Gordost i sujeta ubijaju brak

Brakovi i odnosi u porodici često pucaju ne zbog manjka ljubavi, već zbog viška ponosa. Kada svako tera svoje i čeka da onaj drugi popusti, kuća postaje tiha patnja.

– Gordost je najveća prepreka u ljubavi. Čovek koji je sujetan ne može istinski da voli jer mu je sopstveni ego važniji od mira u kući. Brak i roditeljstvo nisu takmičenje ko je u pravu, već škola poniznosti i strpljenja – objašnjavao je Jerotić.

2. Prevara je ozbiljan simptom

Kada se temelji braka sruše zbog prevare, mama se nalazi pred najtežom mogući odlukom: ostati ili otići, kako preživeti bol i sačuvati zdrav razum zbog dece. O krizi u braku i prevari, Jerotić je govorio:

– Prevara je često simptom dublje krize, a ne samo trenutna slabost. Ne treba reagovati u afektu. Ako postoji iskreno pokajanje i spremnost da se radi na odnosu, prevara se uz rad na sebi i praštanje može prevazići, ali toksične uslove koji uništavaju psihu ne treba trpeti po svaku cenu.“

3. Usamljenost u braku i porodici

Možemo biti okruženi mužem, decom i obavezama, a da se iznutra osećamo potpuno napušteno i nevidljivo, jer niko ne vidi naš umor i tišinu. O tom osećaju otuđenosti unutar same zajednice, Vladeta je govorio:

„Najveća usamljenost nije kada je čovek sam, već kada živi sa nekim ko ga ne razume i sa kim nema unutrašnji kontakt. Brak zahteva neprekidan napor dvoje ljudi da se prilagođavaju, razgovaraju i ne dozvole da se bliskost ugasi pod teretom svakodnevne rutine.“

4. Bolest nije kraj

Kada nas ili naše najbliže zadesi bolest, u nama se probude najdublji strahovi, panika i osećaj nepravde. U trenucima kada nam se čini da se tlo pod nogama ruši, Jerotić nas podseća na smisao patnje i unutrašnje snage:

– Život nije garantovana idila, a patnja i bol su sastavni deo ljudskog iskustva. Kroz patnju čovek često ima priliku da duhovno poraste. Vera i unutrašnji mir su štit koji nam daje snagu da izdržimo, jer bolesnoj ili iscrpljenoj porodici treba stabilan oslonac.

5. Deca ne pamte bedu, pare nisu sve

Konstantna trka za preživljavanjem, računi koji pristižu i osećaj da detetu ne možemo da pružimo ono što bismo želeli stvaraju ogroman pritisak. O tome šta nam je zaista potrebno, Vladeta je govorio:

– Živimo u potrošačkom društvu koje nam nameće iluziju da nam treba mnogo više nego što imamo. Čovek zapravo malo toga treba za istinsku sreću. Deca ne pamte skupe igračke, već mir, toplinu i razgovor u domu – npodsećao je uvek profesor Jerotić.

6. Patnja nije loša, ona jača ljude

Kada nam se čini da živimo u opasnom svetu i kada nas neprestano hvata panika šta će biti sa našom decom, kako će se snaći i da li ćemo umeti da ih zaštitimo, Jerotić nas podseća na pravu meru roditeljske brige:

– Roditelji često greše što misle da decu mogu zaštititi od svakog zla i patnje. Deca moraju da osete i težak život da bi ojačala. Najveće što roditelj može da da detetu jeste sopstveni primer zrele ličnosti i bezuslovna ljubav koja ne guši, već daje slobodu

7. Osećaj krivice i samokritika

Mame nose nevidljivi teret večite griže savesti. Da li smo bile dovoljno strpljive, da li smo pogrešile negde u vaspitanju, ili da li smo loše majke.

– Čovek je često sam sebi najstroži sudija, a lažna krivica nas troši i paralizuje. Niko se nije rodio naučen, pa ni roditelj. Roditeljstvo je proces zajedničkog sazrevanja u kojem i mi učimo zajedno sa svojom decom, opraštajući sebi greške da bismo mogli da idemo dalje – možda je najvažnija lekcija koju nam je ostavio čuveni neuropsihijatar.