Dete ima genetsku predispoziciju za depresiju: Naučnici otkrili zašto se njen uticaj menja tokom odrastanja

Da li dete može da nasledi sklonost ka depresiji, čak i ako u detinjstvu ne pokazuje nikakve ozbiljnije emocionalne probleme? Novo genetsko istraživanje, objavljeno 6. oktobra 2026. godine, pokazalo je da uticaj naslednih faktora na depresivne simptome može da se menja kako dete odrasta. Posebno osetljiv period mogao bi da bude prelazak iz detinjstva u adolescenciju.

Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu „European Child & Adolescent Psychiatry“ donosi nova saznanja o tome kako genetika može biti povezana sa emocionalnim zdravljem dece.

Naučnici su analizirali podatke iz velike norveške studije „Norwegian Mother, Father and Child Cohort Study“ (MoBa), u kojoj su obuhvaćeni genetski podaci više od 42.000 porodica.

Možda vas zanima

Jednog dana ćete poslednji put podići dete u naručje, a nećete to ni znati: Istraživanje otkrilo bolnu istinu o roditeljstvu

Od 1. januara počinju novi pregledi dece u Srbiji: Proveravaće se tri ozbiljna zdravstvena problema

Psiholog upozorava roditelje: Ako detetu stalno govorite „ne“, nemojte se čuditi kada počne da se buni

Posebno su proučavali povezanost genetskih predispozicija sa depresivnim simptomima kod dece uzrasta od osam i 14 godina.

Rezultati ukazuju na to da se određeni genetski uticaji ne ispoljavaju jednako tokom čitavog odrastanja, već mogu postati izraženiji u adolescenciji.

Geni mogu imati drugačiji uticaj sa osam i sa 14 godina

Naučnici su želeli da utvrde da li genetske predispozicije povezane sa depresijom, anksioznošću i poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) imaju isti značaj u različitim fazama razvoja.

U tu svrhu analizirali su takozvane poligenske skorove, koji predstavljaju procenu genetske predispozicije na osnovu velikog broja genetskih varijanti.

Rezultati su pokazali da su genetske predispozicije za depresiju i ADHD bile povezane sa depresivnim simptomima već u osmoj godini života.

Međutim, kod genetske predispozicije za depresiju uočena je i dodatna povezanost sa simptomima u 14. godini, koja nije bila jednako izražena u ranijem uzrastu.

To znači da određeni nasledni faktori mogu imati veći značaj upravo tokom prelaska u adolescenciju.

Važno je naglasiti da genetska predispozicija ne znači da će dete sigurno razviti depresiju. Ona predstavlja samo jedan od faktora koji mogu uticati na rizik.

Zašto je adolescencija posebno osetljiv period?

Prelazak iz detinjstva u adolescenciju donosi velike promene u organizmu, ali i u svakodnevnom životu deteta.

Tokom puberteta menjaju se hormonski procesi, razvijaju se novi obrasci emocionalnog reagovanja, a deca se suočavaju sa drugačijim društvenim očekivanjima.

Školske obaveze postaju zahtevnije, odnosi sa vršnjacima dobijaju sve veći značaj, a raste i potreba za samostalnošću.

Istraživači smatraju da bi upravo ove razvojne promene mogle da doprinesu tome da određene genetske predispozicije postanu izraženije.

Kao moguća objašnjenja razmatraju se procesi povezani sa pubertetom, regulacijom neurotransmitera u mozgu i odgovorom organizma na stres.

Ipak, studija nije dokazala koji od tih mehanizama stoji iza uočenih rezultata.

Naučnici proučavali i gene roditelja

Posebnost ovog istraživanja jeste to što naučnici nisu analizirali samo genetske podatke dece.

Uključili su i genetske podatke njihovih majki i očeva, što im je omogućilo da bolje razdvoje direktne genetske uticaje kod deteta od mogućih indirektnih uticaja povezanih sa roditeljima.

Naime, geni roditelja mogu biti povezani i sa određenim osobinama, ponašanjem i okolnostima porodičnog života, koje zatim mogu imati uticaj na razvoj deteta.

Istraživači su zato pokušali da utvrde koliko je povezanost sa depresivnim simptomima rezultat genetskih predispozicija samog deteta, a koliko drugih porodičnih faktora.

Rezultati su pokazali da su direktne genetske predispozicije deteta za depresiju imale posebnu povezanost sa simptomima tokom rane adolescencije.

Kod roditeljskih genetskih predispozicija za depresiju, ADHD i anksioznost nije pronađeno dovoljno dokaza za nezavisan indirektan uticaj nakon detaljnijeg statističkog prilagođavanja.

Jedan izuzetak predstavljala je povezanost određenog genetskog skora majke, vezanog za obrazovna postignuća, sa depresivnim simptomima deteta. Međutim, naučnici naglašavaju da postoji više mogućih objašnjenja za taj nalaz.

To ne znači da porodično okruženje nije važno, niti da ponašanje roditelja nema uticaja na emocionalni razvoj dece.

Da li depresija može da se nasledi?

Depresija nije bolest koju određuje jedan gen.

Na njen nastanak može uticati veliki broj genetskih varijanti, ali i životne okolnosti, stres, iskustva, odnosi sa drugima i drugi biološki i psihološki faktori.

Zato dete čiji roditelj ima depresiju neće nužno razviti isto stanje.

Takođe, depresija se može javiti i kod dece koja nemaju poznatu porodičnu istoriju ove bolesti.

Nova studija ukazuje na to da se značaj pojedinih genetskih predispozicija može menjati tokom razvoja, ali ne omogućava da se na osnovu genetskog testa pouzdano predvidi da li će konkretno dete oboleti.

Poligenski skorovi koji se koriste u ovakvim istraživanjima za sada nisu zamena za razgovor sa lekarom, psihološku procenu ili praćenje detetovog ponašanja.

Na koje promene roditelji treba da obrate pažnju?

Iako povremena tuga, povlačenje ili promene raspoloženja mogu biti deo odrastanja, određeni simptomi zaslužuju dodatnu pažnju.

Roditelji bi trebalo da obrate pažnju ako dete duže vreme:

• Deluje tužno, bezvoljno ili izrazito razdražljivo.
• Gubi interesovanje za aktivnosti koje je ranije volelo.
• Povlači se iz druženja sa porodicom i prijateljima.
• Ima značajne promene u spavanju ili apetitu.
• Pokazuje pad koncentracije ili uspeha u školi.
• Često govori da je bezvredno, neuspešno ili da ništa nema smisla.

Ovi znaci ne znače automatski da dete ima depresiju, ali ako traju, pojačavaju se ili ometaju svakodnevni život, važno je razgovarati sa pedijatrom ili stručnjakom za mentalno zdravlje dece.

Ako dete govori o samopovređivanju ili samoubistvu, potrebno je odmah potražiti stručnu pomoć.

Šta novo otkriće znači za roditelje?

Najvažnija poruka istraživanja jeste da emocionalni razvoj deteta nije nepromenljiv proces.

Genetske predispozicije mogu biti povezane sa depresivnim simptomima na različite načine u različitim uzrastima, a rana adolescencija predstavlja period koji zaslužuje posebnu pažnju.

Autori studije naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumeli mehanizmi koji stoje iza ovih promena.

Za roditelje to ne znači da treba da strahuju od genetskog nasleđa, već da je važno da prate emocionalne potrebe deteta tokom čitavog odrastanja.

Geni mogu uticati na sklonost ka određenim teškoćama, ali ne određuju unapred detetovu budućnost. Pravovremeno prepoznavanje problema, podrška i odgovarajuća stručna pomoć mogu imati veliki značaj za njegovo mentalno zdravlje.

Izvor:

Istraživanje je objavljeno 6. oktobra 2026. godine u časopisu European Child & Adolescent Psychiatry, pod naslovom „Estimating direct and indirect genetic effects on emerging variation in depressive symptoms in early adolescence“.