„Stalno sam mislila da nešto radim pogrešno“: Čuvena glumica progovorila o osećaju koji muči mnoge majke

Majčinstvo se često predstavlja kroz najlepše trenutke, ali iza fotografija nasmejanih mama i dece mogu da se kriju nesigurnost, preispitivanje i dobro poznato pitanje – „Da li ovo uopšte radim kako treba?“

O tom osećaju otvoreno je govorila i holivudska glumica Anna Faris, koju publika širom sveta pamti po filmovima „Scary Movie“. Govoreći o odgajanju svog sina Jacka, kog je dobila u braku sa glumcem Chris Pratt, Faris je priznala da joj majčinstvo nije uvek donosilo osećaj sigurnosti i da se često poredila sa drugim majkama.

„Osećala sam se kao da to ne radim kako treba“

Faris je opisala koliko joj je teško padalo kada bi posmatrala druge majke koje su joj delovale organizovanije, sigurnije i kao da mnogo prirodnije znaju šta treba da rade.

Možda vas zanima

Spas za roditelje koji rade do 17 sati: Dete može da ostane u školi i nakon poslednjeg časa

Male boginje ponovo u Srbiji, a stiže i promena za osnovce: Uvodi se nova vakcina za učenike 7. i 8. razreda

Ana (4) umrla od bolesti koju vakcine decenijama drže pod kontrolom: Difterija joj razorila organizam

Upravo tada javljalo se preispitivanje koje poznaju mnoge žene – da li je dovoljno dobra majka.

Glumica je priznala da se osećala kao da se ne uklapa među druge mame i da je imala utisak da stalno nešto radi pogrešno. Takvo poređenje dovodilo ju je do toga da preispituje čak i da li je ona osoba kojoj majčinstvo prirodno „leži“.

Sin je rođen devet nedelja pre termina

Iza njenog iskustva sa majčinstvom krije se i veoma težak početak.

Anna Faris i Chris Pratt dobili su Jacka 2012. godine, a dečak je rođen čak devet nedelja pre termina. Imao je svega oko 1,7 kilograma i prve nedelje života proveo je na neonatalnoj intenzivnoj nezi.

Faris je ranije otvoreno govorila o strahu koji je tada osećala. Jack je nakon prevremenog rođenja imao zdravstvene probleme, a roditelji su se suočavali sa neizvesnošću kakve bi dugoročne posledice mogao da ima.

Za jednu novu majku, koja tek pokušava da shvati kako izgleda život sa bebom, njen ulazak u majčinstvo zato je od samog početka bio daleko od onoga što je zamišljala.

Gledala je druge mame i pitala se šta nije u redu sa njom

Kako je Jack odrastao, pojavile su se drugačije dileme.

Faris je govorila o tome koliko poređenje sa drugim roditeljima može da utiče na samopouzdanje majke. Dok joj je izgledalo da druge žene imaju jasnu predstavu o tome kako treba da vaspitavaju svoju decu, ona se osećala kao da improvizuje.

Upravo tu se javlja ono što se često naziva „majčinskom krivicom“ – osećaj da šta god da uradite, možda nije dovoljno dobro.

Da li dovoljno vremena provodite sa detetom? Da li ste prestrogi? Da li ste previše popustljivi? Da li dovoljno kuvate, razgovarate, čitate i igrate se? Da li druge mame sve to rade bolje?

Faris je svojim iskustvom pokazala da ni slava, novac i mogućnosti koje donosi holivudska karijera ne uklanjaju takve dileme.

Razvod je doneo novu porodičnu dinamiku

Faris i Pratt razdvojili su se 2017, a njihov razvod završen je naredne godine. Od tada zajedno učestvuju u odgajanju Jacka.

Oboje su kasnije nastavili svoje živote i zasnovali nove brakove. Faris se udala za snimatelja Michaela Barretta, dok je Pratt u braku sa Katherine Schwarzenegger, sa kojom je dobio još dece.

Jack je tako dobio proširenu porodicu, a Anna i Chris nastavili su da budu povezani kroz roditeljstvo.

Faris je tokom godina više puta govorila o tome da je posle razvoda bilo potrebno pronaći novi način funkcionisanja i staviti potrebe njihovog sina ispred komplikovanih odnosa odraslih.

Nesigurnost ne znači da ste loša majka

Upravo zato njeno priznanje o nesigurnosti može biti blisko mnogim ženama koje se ponekad pogledaju oko sebe i pomisle da su sve druge majke nekako sigurnije u ono što rade.

Društvene mreže dodatno mogu da pojačaju takav osećaj. Roditelji svakodnevno gledaju savršeno pripremljene obroke, uredne dečje sobe, kreativne aktivnosti i nasmejanu decu, dok sopstvenu svakodnevicu vide sa svim njenim tantrumima, umorom, neredom i greškama.

Ono što se ne vidi jeste da i roditelji sa druge strane ekrana mogu da imaju potpuno iste dileme.

Priča Anne Faris zato podseća na jednostavnu stvar: roditeljstvo retko dolazi sa potpunom sigurnošću. Čak i žena koju milioni ljudi poznaju sa filmskog platna može da sedi pored drugih majki i u sebi se pita – „Zašto mi se čini da sve one znaju šta rade, a ja ne?“